Mesečeva površina

Mesečev prečnik iznosi oko 3476 km, znači — malo više od četvrtine Zemljinog. Mesec, kad je najbliži Zemlji, daleko je 354336 km, a kad je najdalje od nje 404320 km. Trebalo bi nanizati oko 30 Zemalja da bi se stiglo do Meseca. Na punom mesecu razlikuju se svetli i tamni predeli. Tamni predeli su nazvani "mora".

Mesecu treba oko 29,5 dana da se obrne jedanput oko svoje ose, tako da dan na Mesecu traje oko dve nedelje, a noć isto toliko. Mesec nema atmosfere koja bi upijala i odbijala Sunčevu svetlost. U toku Mesečevog dana njegove površine koje obasjava Sunce, veoma se zagreju. U toku Mesečeve noći te se površine jako ohlade. Gravitacija je na Mesecu 6 puta slabija nego na Zemlji. Zato je čovekova težina na Mesecu svedena na 1/6.

Na snimku levo svetle bele površine su Mesečevi planinski predeli. Astronauti koji su se u vasionskom brodu Apolo spuštali na Mesec doneli su sa njega uzorke stena i tla. Njihove analize su otkrile da su Mesečeve stene slične bazaltnim stenama na Zemlji, a da je tle pokriveno crnkastostaklastom prašinom. Mesec je star oko 4500 miliona godina, približno koliko i Zemlja.

Postoje velike ravne površine na Mesecu koje su dobile imena, kao: More oblaka i More kiša. Ona ne liče na Zemljina mora, jer u njima na čitavom Mesecu nema vode. Postoje i mnoga okrugla udubljenja, zvana krateri. Najveći ima 200 km u prečniku. Manji varijaju od nekoliko kilometara do nekoliko centimetara.

Suprotna strana Meseca ne vidi se sa Zemlje zato što se Mesec za isto vreme obrne oko svoje ose za koje i obiđe oko Zemlje. Sada se snimci suprotne Meseceve strane mogu dobiti pomoću vasionskih letilica.