DINOSAURUSI
Nastanak:
Dinosaurusi su nastali u eri MEZOZOIKA u kojoj su dostigli vrhunac svog evolutivnog razvoja, ali u kojoj su i nestali sa lica Zemlje. smatra se da su u to doba nastale i danasnje dominantne vrste: sisari i ptice. Nasi daleki pra-prapreci su proveli 150 miliona godina u mezozoiku, skrivajuci se u senkama DINOSAURUSA, govore biolozi.
Era mezozoika se deli na tri geološka perioda:
trijas,
juru i kredu
tokom kojih su živeli
dinosaurusi.
Trijas je trajao od pre 245 do 213 miliona godina. Klima na Zemlji
je tada bila relativno topla i suva, pokrivena velikim pustinjama. Polarne
ledene kape koje danas pokrivaju Antarktik i Grenland tokom mezozoika nisu
postojale. Velika sezona monsuna se menjala sa dugim periodima suše po celoj
planeti. Dinosaurusi su evoluirali u ovakvoj sredini i vremenom su bili sve
brojniji, dok su druge vrste, prethodnici sisara, postali retki. Mesožderi kao
Coelophysis
(prazna forma, prazan oblik) i biljožderi protosauropodi kao
Plateosaurus
(ravan guster), su dve vrste dinosaurusa koje su živele u ovo vreme. Period
kasnog trijasa se može označiti kao početak Vremena Dinosaurusa.
U periodu
Jure, broj dinosaurusa se povećao, a
pojavile su se i mnoge nove vrste, uključujući tu i ogromne sauropode dugačkog
vrata, oklopljene dinosauruse kao
Stegosaurus
(gušter sa krovom) i velike mesoždere kao
Allosaurus
(različit gušter).
Kreda
-Ovo je bilo
vreme kojim je vladao veliki predator Tyrannosaurus rex (tiranin gušter
kralj), trorogi Triceratops (troroga glava)
Ali
krajem
krede,
pre 65 miliona godina,
sve ove neverovatne životinje sa mnogim drugim životinjskim vrstama
i biljkama su nestali. Razlog ovog izumiranja još je tema rasprava
među naučnicima
(dok neki smatraju da je nestanak
Dinosaurusa posledica pada ogromnog asteroida
na Zemlju,
drugi su zagovornici manje verovatne teorije "Ruza mocnija od zmaja", po kojoj
se nestanak Dinosaurusa veze sa nestankom odredjene vrste biljaka kojom su se
hranili), ali kraj perioda krede označava i kraj "Vremena
Dinosaurusa".
Ipak,
jedna vrsta dinosaurusa je opstala
i prešla u sledeći period, kenozoik, u "Vreme sisara". To su
bile
ptice
(takodje nepotvrdjena teorija).
Razvice:
Dinosaurusi su spadaju u najuspešnije životinje koje su ikada
postojale na Zemlji. Živeli su oko 150 miliona godina i za to vreme
evoluirali u veliki broj različitih vrsta. Ogromni biljožderi
veličine kuće su delili svoj svet sa mesožderima veličine kokoške i
mnogim drugim vrstama i oblicima. Dominirali su Zemljom sve dok
kombinacija elementarnih katastrofa nije prouzrokovala
njihov
nestanak.
Prvi fosili
dinosaurusa su pronađeni u stenju starom oko 225 miliona godina, koje je
položeno krajem trijasa.Iz tog vremena,
paleontolozi pronalaze fosile najranijih prosauropoda, ornithischiana i
theropoda.
Tokom srednjeg trijasa mali
reptil zvan Lagasuchus (zečji krokodil) je živeo u predelu
koji danas zauzima Argentina. Lagasuchus je bio lake građe, sa
dugačkim i tankim zadnjim nogama dizajniranim za trčanje. Kao i rani
dinosaurusi, hodao je samo na zadnjim nogama. U stvari Lagasuchus i
njegovi bliski rođaci Marasuchus (mara
krokodil) i Lagerpeton (zečji reptil),
spadaju među najranije poznate dvonožne životinje.
Razvitak dvonožnog
hodanja je bio ogroman događaj u evoluciji. Samo jedna poznata životinja pre
srednjeg trijasa je hodala na dve noge. To je bio
Eudibamus
(originalne dve noge), malog rasta. Njegovi ostaci su nađeni
jedino
u Nemačkoj.
Struktura nogu i
bedra kod Lagosuchusa je slična najranijim dinosaurusima,
i razlikovala
se samo po nekoliko sitnih detalja. Dugačak rep Lagosuchusa je služio kao balans
tankom vratu, dok je telo bilo malo i kompaktno, kao kod većine ranih theropoda
(naziv za mesoždere).Ove karakteristike
nagoveštavaju da je životinja veoma slična Lagosuchusu bila zajednički predak
svih različitih grupa dinosaurusa.
Najraniji poznati dinosaurus je pronađen nedavno u stenju starom 228
miliona godina u Argentini. Pronašao ga je Paul Sereno, paleontog
muzeja u Čikagu, i nazvao ga je Eoraptor (jutarnji
kradljivac). Ako su dinosaurusi nastali od životinja kao Eoraptor,
morali su evoluirati veoma brzo.
PODELA:
Postoje dve velike grupe dinosaurusa na osnovu oblika kosti u bedru. Dinosaurusi sa bedrom koje je po obliku slično bedru današnjih reptila krokodila i guštera spadaju u grupu saurichians (gušterovo bedro). Dinosaurusi čiji oblik kosti u bedru podseća na bedro današnjih ptica, spadaju u grupu zvanu ornithischians (ptičje bedro).
Najpoznatija grupa ornithischian dinosaurusa su
Ornithopoda,
Ankylosaururia, Stegosauria, Ceratopsia i Pachycephalosauria. Svi pripadnici ovih grupa dinosaurusa su
biljojedi.
Ornithopods, kao na primer
Iguanadon (Iguana zub) i Hypsiliphodon (visokoivični
zub), su bili po pravilu dvonožni, iako su ponekad hodali i na sve
četiri noge. Imali su glave sa dugačkim njuškama.
Ankylosaurus
(tvrd gušter) se može lako prepoznati po svom izgledu koji podseća
na tenk, sav pokriven sa oklopnim pločama.
Pripadnici grupe stegosaurusa kao na primer
Kentrosaurus, imaju velike koštane ploče i bodlje
poređane u redovima na leđima.
Ceratopsians kao Triceratops (troroga
glava) obično imaju impresivne rogove na glavi.
Pachycephalosaurus (tvrda glava reptil) su imali
visoku lobanju sa debelim slojevima od kosti.
Saurichians dinosaurusi su podeljeni u dve podgrupe. To
su Theropoda i Sauropodomorpha.
Theropod
dinosaurusi su bili dvonožni mesožderi opremljeni sa
redovima oštrih zuba i rukama sa snažnim kandžama. Ova
grupa uključuje Allosaurus (drugi guster),
Tyrannosaurus i Oviraptor (kradljivac jaja).
Sauropodomorpha je takođe podeljena
u dve podgrupe. To su: Prosauropoda
i Sauropoda. Obe ove grupe su
biljožderi sa dugačkim vratovima, malim glavama i
ogromanim ovalnim telima.
Građa i temperatura :
Dinosaurusi su prve životinje dizajnirane za brzinu i
agilnost. Njihove kosti su bile jake ali lake, imali su
elegantno visoko držanje, repove za održavanje balansa,
i visoko energetski metabolizam. Pored dinosaurusa drge
životinjeske vrste, npr. sisari, bile su nezgrapnije.
Temperatura:
Veliki dinosaurusi su gotovo sigurno održavali jednoličnu
temperaturu tela, jer bi predugo vremena trebalo za zagrejavanje
tako ogromne mase tela.
Kosti:
Mnoge od kostiju dinosaurusa su sadržavale komore
ispunjene vazduhom kao i kod ptica, a tokom evolcije
broj kostiju je redukovan te one koje nisu bile
neophodne za za strukturalnu snagu i stabilnost su
vremenom nestale.
Jaja dinosaurusa:
Dinosaurusi nisu isto što i današnje velike ptice i sisari, ali su u svakom slučaju sličniji njima nego krokodilima ili gušterima. Jaja i gnezda dinosaurusa je prvi pronašao paleontolog Roy Chapman Andrews iz Američkog Muzeja Prirodne Istorije u pustinji Gobi u Mongoliji, tokom 1920. godine. Ovaj pronalazak je po prvi put pružio naučnicima uvid kako su dinosaurusi mogli uzgajati i paziti na svoje mladunce.
|
|
|
|
|
|