POČETAK    II SVJETSKI RAT    ANIMACIJE    AUTORI

 

 

Sredinom 1941 god. komanda Nemacke armije u Srbiji je pored tri posadne divizije (25-30.000 ljudi) i mnogobrojnih manjih jedinica na raspolaganju imala je i 6 samostalnih tenkovskih vodova, opremljenih sa po 5 Reno FT 17 tenkova. Krajem jula formira se oklopna ceta za specijalna dejstva (Panzer der Kompanie Zur besonder Verwendung 12 ili krace, Pz.Kp.z.b.V.12). Ceta je bila sacinjena od stabnog i cetiri oklopna voda, svega 25 tenkova Reno R-35 (Sa novom oznakom PzKpfw 35R-731/f ). Stab i glavnina cete bili su u Beogradu, a jedna operativna grupa u Kragujevcu. Ceta je aktivno ucestvovala u pokusajima slamanja julskog ustanka tokom leta, jeseni i zime, pretrpevsi ogromne gubitke od oko 70 procenta, mahom zbog kvarova i otkaza. Veliku ulogu ovi tenkovi su imali u odbijanju napada na Krusevac i Kraljevo. Ustanici iako nisu imali PO oruzja imali su uspeha u borbi protiv ovih tenkova. Tako je 9 septembra 1941 god. na komunikaciji izmedju Kragujevca i G. Milanovca, kod sela Vracevsnice zarobljen tenk Reno R 35. Tenk je zarobljen u zasedi koju su priredili pripadnici Kragujevackog i Cacanskog partizanskog odreda. Naime mesovita kolona nemacke pesadije i tenkova je docekana u tesnacu u useku puta, gde tenkovi nisu mogli vrsiti bocni manevar, ni pucati po polozajima koji su nadvisivali tenkove. Posle iznenadnog dejstva po pesadiji, koja se u panici povukla, partizani su poskakali na tenkove pokusavajuci da otvore poklopce. Nemacke posade nenaviknute na ovakav nacin borbe su pocele sa povlacenjem, jedan tenk ostaje u kvaru i biva zarobljen.

Mnogo veci uspeh protiv tenkova je postigla Jugoslovenska Vojska u Otadzbini (JVuO -  u narodu nazvanim Cetnici), tokom borbi za Gornji Milanovac. Na dan 29. septembra 1941. Gornji Milanovac oslobadja Takovski cetnicki odred, porucnika Zvonimira Vuckovica (1916-zivi u Kaliforniji) i zarobljava 80 nemackih vojnika koje sporovodi u logor u selu Planince podno Ravne Gore. Nemci su pokusali da povrate grad 3. oktobra, ali im nije uspelo. Tek 15. oktobra 3. bataljon 749. pesadijskog puka 717. posad. div. je ponovo krenuo pod zastitom bornih kola (4 tenka Hockins, od kojih je jedan mozda bio R-35, zaplenjenih u Francuskoj) na G. Milanovac. Na oko pola puta Kragujevac-G. Milanovac, tacnije na Rapaj brdu nailze na mine koje su pokidale gusenice bornih kola. Povlaceci se Nemci su posuli borna kola iperitom(?) koji je otrovao narednika Jeremica koji je prvi usao u njih. Dva tenka su ostecena. Nemci ipak prodiru u G. Milanovac, ali se ubrzo povlace sa zarobljenim civilima. Prilikom povlacenja 2 tenka ostaju zaglibljena pored recice Despotovice, te bivaju zaplenjena od Cetnickih odreda. Borna kola od tada u posedu Jugoslovenske vojske u Otadzbini (JVuO) tj. cetnika, i ucestvovala su u borbama oko Kraljeva. U ovu borbu nije usao Kragujevacki partizanski odred koji je samu borbu posmatrao sa polozaja juzno od s. Bare. Vise o borbama u tom periodu iz pera Milosava Samardzica mozete procitati ovde:

Pri napadu na Kraljevo od 22-29 oktobra ucestvovalo je dva ili tri tenka od kojih je izgleda  jedan bio R 35, a ostali tipa Hockins. O toku ovog napada ne postoje pouzdani podaci, ali se zna da je na Renou Nemacka oznaka (Beli Krst) bila premazana tamnom bojom preko koje je iscrtan beli dvoglavi orao ispod crvene krune. Napadom je najverovatnije komandovao konjicki porucnik Sima Uzelac, a vozaci tenkova su bili potporucnik Zarko Borisic i porucnik Dragomir Topalovic. Tenkovi su prodrli u grad izazavsi veliku pometnju. Medjutim zbog slabog sadejstva pesadije bili su napusteni. Zanimljivo je da su Nemci istovremeno u ovom gradu imali dva voda tenkova Reno R 35, ali izgleda da do borbe nije doslo.

Usled odsustva bilo kakvog PO sredstva, jedini nacin borbe je bio juris i zarobljavanje tenka. U ovome se narocito istakao Sava Kovacevic 26 novembra 1941. god, tokom nocne borbe sa Italijanskom tenkovsko - motorizovanom kolonom u selu Petrovici, blizu Bilece. Improvizovana barikada je zaustavila kolonu nadomak sela, i Sava je zapoceo borbu sa svojih desetak ljudi, a ubrzo pristizu i delovi Grahovske i Lastvanske cete. U jednom momentu Sava sa pistoljem jurisa na jedan tenk i uz uzvik "Predajte se!" zarobljava posadu tenka ( radilo se o lakom tenku Fiat CV-35, bez krovnog oklopa), a taj primer su sledili i ostali partizani. Ratni plen je bio 3 tenka, 6 kamiona, nekoliko motorcikla i vise vojnika i oficira, sa sve komandantom italijanskog garnizona u Bileci. Tenkovi su vec sutradan upotrebljeni pri napadu na selo Lastva.

S leva na desno: Unisteni nemacki tenk na Rapaj Brdu, ppor. Z. Borisic u zaplenjenom tenku, por. D. Topalovic

Reno R 35 u borbama oko Kraljeva 1941 god.     Oznaka na zaplenjenom R 35, koji je ucestvovao u napadu na Kraljevo oktobra 1941 god.

Tokom rata je od zarobljenih tenkova formirano je do 1944 god. dva tenkovska bataljona, jedan tenkovski odred i tenkovska ceta pri Vrhovnom stabu. God. 1941 raspolagalo se sa 8, 1942 sa 15, 1943 sa 43 i 1944 sa 78 tenkova i tanketa. Prva veca oklopna formacija formira se jula 1944 god u Bariju u Italiji. Brigadu je cinilo 75 tenkova Stujart M-3A1-A3 i 24 oklopna izvidjacka automobila AEC . Svu opremu su isporucili Britanci. Pocetkom 1945 god. SSSR isporucuje 65 T-34, te se formira Druga tenkovska brigada.    Smatra se da je tokom Dr. Sv. rata na prostoru Jugoslavije 928 neprijateljskih tenkova unisteno ili zaplenjeno.

U periodu 1941-44 god. zarobljeni tenkovi, zbog gerilskog nacina borbe, korisceni su zavisno od borbenih uslova, velicine slobodne teritorije i mogucnosti tehnicke podrske. Zbog toga nametnuli su se slobodni i originalni oblici borbe i formacije. Cesto su tenkovske jedinice postojale samo krace vreme i zbog nemogucnosti za dalji opstanak one su rasformirane, tenkovi unistavani, a ludstvo raspodeljeno u druge jedinice. Na primer takvu sudbinu su imale tenkovska ceta Vrhovnog staba u bitki na Neretvi 1943 god., tenkovska jedinica 6. slovenackog korpusa i tenkovska jedinica 4. operativne zone Dalmacije. Neke tenkovske jedinice su sakrivale svoje tenkove, prelazile na gerilski nacin borbe, a kada su borbeni uslovi postajali povoljniji ponovo su prekvalifikovane u tenkovske. Tako je jedan tenkovski bataljon dva puta transformisan u gerilsku jedinicu i obratno.

U zavrsnim operacijama za oslobodjenje zemlje ucestvovale su i krupnije formacije: Prva i Druga tenkovska brigada. Prva tenkovska brigada, zvanicno je formirana 16. jula 1944 u Italiji. Posade su jos ranije poslate na obuku, koja je izvodjena u Egiptu i delom u Italiji. Brigada je imala tri tenkovska bataljona, sa tenkovima M3 Stujart i jedan bataljon oklopnih automobila AEC MK.2. Svega: 56 tenka i 24 oklopna automobila i 2003 vojnika. Brigada je bila direktno podcinjena glavnom stabu NOR-a. Pocetkom septembra deo brigade je prebacen na ostrvo Vis, za odbijanje eventualnog desanta na ostrvo.U novembru brigada se iskrcava na kontinentalan deo Jugoslavije podeljena na Severnu (2. i polovina 3. tenkovskog bataljona  i ceta oklopnih automobila) i Juznu operativnu grupu  (1. i polovina 3. tenkovskog bataljona   i ceta oklopnih automobila). Severna grupa posle iskrcavanja blizu Omisa tokom 23/24 novembra uzima ucesca u borbama za zauzimanje Splita, Sibenika, Drnisa i Knina. Juzna grupa je takodje u novembru ickrcana u Dubrovniku da bi uzela ucesca u operacijama oko Mostara, sa ciljem odsecanja komunukacija koje vode iz Crne Gore i onemogucavanja povlacenja neprijatelja. Posle Mostarske operacije brigada je reorganizovana. Formiran je 4. tenkovski bataljon, a bataljon oklopnih automobila je rasformiran i vozila dodeljena tenkovskim cetama. U ovakvom sastavu ceta je imala 75 tenkova, 23 oklp. auto. i 1600 ljudi.  Jedan broj ostecenih tenkova je u pratecoj radionici brigade modifikovan, zaplenjenim nemackim orudjima. Na 4 Stujarta su na mesto kupole ugradjeni PT topovi PAK 40 7,5cm, na druga dva vozila cetvorocevni PA topovi od 20mm (ova modifikacija izgleda da i nije bila najbolje resenje, zbog nestabilnosti prilikom dejstva) i na jedno vozilo minobacac od 120mm. Prema nekim informacijama, na jedan osteceni Stjuart montirana je i Nemacka laka haubica SiG 33, ali je to vozilo unisteno vec u prvoj akciji. Sa jednog unistenog oklopnog automobila AEC, je izgleda demontiran top i ugradjen u stari Francuski tenk Somua, koji je zaplenjen od Nemaca. Brigada zatim u sastavu Cetvrte Armije uzima ucesca u borbama u Lici, Rijeckoj operaciji i borbama oko Trsta. Na svom ratnom putu imala je 93 mrtvih i 195 ranjenih boraca, unistena 33 tenka i 5 oklp. automobila.

Druga tenkovska brigada formirana je 8. marta 1945 u SSSR, od dela ljudstva Prve tenkovske brigade koje je sredinom 1944 prebaceno u SSSR. Brigada je bila opremljena tenkovima T-34/85 u formaciji: 3 tenk. bataljona sa po dve cete u kojima je bilo tri voda tenkova . Jedan vod je imao tri tenka, a komandir cete je imao svoj tenk. Ukupno 65 tenkova, 3 oklopna automobila BA-64 I 1150 vojnka i oficira. Brigada je dodeljena Prvoj Armiji, i ucestvuje u proboju Sremskog fronta. 1. i 3. bataljon nastupaju prema Vukovaru i Vinkovcima, a 2. bataljon pomocnim pravcem preko Brckog. Napad je poceo 12. aprila 1945. god, a u teskim borbama izgubljeno je 14 tenkova i  1 oklp. automobil, pored 9 ostecenih tenkova. Brigada 9. maja ulazi u Zagreb gde biva podcinjena Trcoj Armiji i biva hitni upucena u Trst.    U zavrsnim operacijama 1944/45 god. zarobljeni su razni tipovi nemackih   oklopnih vozila, koji su korisceni odredjeno vreme. Neki modeli su korisceni i posle rata: Na primer modifikovani oklopni transporter / lovac tenkova Sd.Kfz.250 - Sfl 5cm PaK38 L/60 uz odredjene modifikacije koriscen do sezdesetih godina, a zapazen je u ratnim dejstvima u toku 1991 god.Pocetkom 1945 god. oslobodilacka armija je imala 556 tenkova i ostalih borbenih vozila.

Modifikovan tenk Stujart M-3 sa PT topom Pak 40 7,5cm

T-34/85 i partizani

T-34, u Beogradu

Druga tenkovska brigada u Trstu

Tehnicke karakteristike

Tenk T-34/85 nastao je tokom 1943 god. Na osnovu iskustava iz Kurske bitke, sovjetski konstruktori odlucuju se na povecanje kalibra topa sa 76 na 85mm. Kupola starije verzije nije mogla primiti novi top i jos jednog clana posade, pa je na novu verziju ugradjena modifikovana verzija topa i kupole sa tenka KV-1. Novi top je mogao probiti oklop od 100mm na 1.000 metara.Serijska proizvodnja pocinje 1944 i u toku te godine proizvedeno je oko 11.000 primeraka.

Tenk M-3 je bio osnovni laki tenk saveznicke vojske. Postojao je u vise verzija, a narocito je bio pogodan za pacificko ratiste. Jugoslaviji su 1944 god. isporucene verzije A1 i A3. Razlika izmedju ove dve verzije je drugacija kupola, novi periskopi za vozaca i komandira, drugaciji polozaj otvora za ulaz/izlaz itd.

Tip/poreklo T-34/85   SSSR posada 5 borbena masa 32.000 kg duzina sa topom/telo 8,15 m 6,1 m sirina 3,00 m visina 2,72 m motor V 2 34M dizel, 12 cilindra snaga motora 520 KS maks. brzina po putu 51 km/h po terenu 40 km/h borbeni radijus po putu 300 km po terenu 180 km zapremina rezervoara 540 l naoruzanje top ZIS -S-53 L 51,5 od 85 mm i 2 mitraljeza DTM od 7,62 mm borbeni komplet 55 granata, 2-3.000 metaka oklop 90-20 mm Tip/poreklo Stujart M-3 A1 / A3   USA/V. Britanija posada 4 borbena masa 12.900 / 14.700 kg duzina 4,53 / 5,03 m sirina 2,24 / 2,52 m visina 2.39 / 2,57 m motor Continental W-670-9A Snaga motora 262 KS maks. brzina 58 / 50 km/h borbeni radijus 113 / 217 km potrosnja na 100 km 230 l rezervoar 245 / 500 l naoruzanje top M 6 od 37mm i 3 mitraljeza M1919 A4 oklop 44-13 / 51-13 mm

U toku borbenih dejstava zaplenjen je manji broj tenkova okupacionih snaga. Rec je o nekoliko tenkova R 35, S 35, jednom H 35, nekoliko L6/40,   jedino je italijanska tanketa/laki tenk CV.35 bila u vecem broju.   Jedan broj zaplenjenih vozila koristio se i posle rata, ali su ubrzo ispadali iz upotrebe usled dotrajalosti i nedostatka rezervnih delova, mada su pojedini primerci korisceni i do sezdesetih godina kao na primer nemacki Sd.Kfz.250 PaK 38.

Tehnicke karakteristike zaplenjenih tenkova

Tip/poreklo Reno R 35    Francuska Tip/poreklo Somua S 35   Francuska posada 4 borbena masa 20.000kg duzina 5,5 m visina 2,6 m sirina 2,11 m motor Somua 8 cilindra snaga motora 190 ks/2.000 o/min maks. brzina po putu 37 km/h po terenu 23 km/h borbeni radijus 257 km po terenu 120 km rezervoar 550 l naoruzanje top SA 35 L/34 od 47mm i koaksijalni mitralj. Model 31 od 7,5 mm borbeni komplet 118 granata i 1250 metaka oklop 20-55 mm Tip/poreklo Hockins H 35   Francuska posada 2 borbena masa 9.600 kg duzina 4,22 m visina 2,15 m sirina 1,95 m motor Senil snaga motora 85 ks maks brzina po putu 35 km/h borbeni radijus 150 km potrosnja na 100 km 130 l naoruzanje top SA 18 od 37mm i mitraljez od 7,5mm borbeni komplet   oklop   Tip/poreklo CV.35   Italija posada 2 borbena masa 3430 kg duzina 3,12 m visina 1,25 m sirina 1,37 m motor FIAT-SPA CV-3, 4 cilindra snaga motora 43 ks pri 2.400 o/min maks. brzina po putu 42 km/h borbeni radijus 125 km naoruzanje dva mitraljeza Breda 88 od 8mm borbeni komplet 3200 metaka oklop 6-14 mm Tip/poreklo L6/40   Italija posada 2 borbena masa 6.800 kg duzina 3,78 m visina 2,03 m sirina 1,92 m motor SPD 18D snaga motora 70 ks maks. brzina po putu 42 km/h naoruzanje top Breda M 35 od 20mm i mitraljez Breda M 38 od 8mm oklop 6-30 mm

Sd.Kfz.250 PaK 38 izlozen u tvrdjavi na Kalemegdanu

Tip/poreklo Sd.Kfz. 250 Sfl 5cm   Nemacka posada 4 borbena masa 6.000 kg duzina 4,56 m visina 1,66 m sirina 1,95 m motor Majbah HL42TRKM; 6 cilindra snaga motora 100 ks maks. brzina po putu 60 km/h naoruzanje top PaK 38 od 50mm i mitraljez MG 34 od 7,92mm borbeni komplet 2010 metaka; granata ? oklop 6-14,5 mm