Ruvenzori

Ovi snegom prekriveni vrhovi na ekvatoru smatraju se “Mesečevim planinama” starih Grka.

Ovo čudo je skriveno oblacima kao velom: to su istočnoafričke planine Ruvenzori, poznate i pod nazivom Mesečeve planine. Lepotu svog vrha sakrivaju iza gotovo stalnog ogrtača od oblaka, a tek kad promenljivi vetrovi pokidaju zavesu od magle, otkriva se snegom prekrivena lepota ovih planina.
Istraživač Henri Morton Stenli ( Hanry Morton Stanley), koji je pronašao dr Livingstona ( Livingstone), prvi je Evropljanin koji je stigao do ove planine 1888. godine. Zapisao je da su 300 daba u godini njeni vrhovi sakriveni iza oblaka, ali kada se oni razidju prizor je fantastičan. “Vrh za vrhom je sa naporom izranjao iz crnih oblaka” , zapisao je, “ sve dok snežne planine, ogromne i lepe, nisu privukle sve poglede i punu pažnju”.
Ruvenzori znači ‘kišotvorac’, a ovim sjajnim snežnim planinama to ime, koje potice iz jezika bantu, dao je upravo Stenli. Planina se nalazi manje od 84 km severno od ekvatora. Krševita masa proteže se 96 km duž granica Ugande i Konga. Nekoliko visokih planina, s lednicima koji se puštaju niz njihove obronke, streme ka nebu iznad samog srca planinskog masiva. Jedan od vrhova Ruvenzorija- Margarita (Margherita) visok je 5110 m. Italijanski vojvoda od Abrucija ( Abruzzi) Luiđi di Savoja (Luigi di Savoia) prvi se popeo na ovu planinu, ucrtao je u mapu i fotografisao 1906. godine. No za njeno postojanje znalo se mnogo ranije. Pre više od 2000 godina grčki geografi su govorili o tajanstvenim planinama čiji snegovi i bujice vodom pune Nil. Aristotel govori “ srebrnoj planini” u središnjoj Africi još u 4. veku p.n.e., a Ptolomej ih je nazvao “Mesečevim planinama”. Smatra se da su Ptolomejeve planine zapravo planina Ruvenzori.

 

KAMEN KOJI SVETLUCA

Kad se oblaci raziđu, čini se kao da vrhovi svetlucaju nekakvim sablasnim sjajem koji ne potiče samo od snega. i sam kamen svetluca pošto preko granita leži sloj kristalastog škriljca. To je svetlucava krupnozrnasta stena koja nastaje pod uticajem toplote i pritiska od kretanja u Zemljinoj kori. Planina Ruvenzori nije nastala delovanjem vulkana, kao što su nastali Kilimandžaro i Mont Kenija.Ovde je ogroman deo Zemljine površine izdignut I potom nagnut u tektonskim pokretima koji su se dogodili pre manje od deset miliona godina, što po geološkim merilima nije davno. Ta relativna mladost doprinosi nazubljenim i oštrim obroncima planine.
Najčudniji prizor na planini Ruvezori verovatno predstavlja neobična vegetacija, koja stvara sablasan i neverovatan predeo na padinama.
Na izgled ovog područja mnogo utiču vremenske prilike. Oblaci nad planinom spuštaju se na visinu od 2700 m i izazivaju vrlo vlažnu klimu, a u najkišovitijem mesecu - novembru – pada I do 510 mm kiše.
Stalna vodena para održava vlažnu atmosferu koja omogućava obilan rast vegetacije. Biljke ovde dostižu bizarne dimenzije, a okružuje ih vlažan miris gljivica, sunđeraste mahovine i neprekidno kapljanje vode. Lobelije su neverovatne. Vrste kao što su Lobelia wollastonii i L. bequaretii , koje su srodne poznatim vrstama baštenskim lobelija, dostižu visinu trostruko veću od čoveka, a mladice su im cvetni klasovi nalik izdancima juke. Staračci (Senecio) rastu do visine stubova za električne vodove, a odeđene vrste vreska dosežu visinu od 12 m. Ti čudni primerci rastu uglavnom iznad šumovitih područja, a činjenica da se ne moraju boriti za prostor sa pravim stablima umnogome pomaže da dostignu te fantastične veličine. Još jedan faktor jeste kiselo tlo, bogato humusom, u kojem žive gliste dugačke kao ljudska ruka.
Uz toliko neobičnih osobina nije čudno da su za ovu ekvatorsku zemlju vezana mnogobrojna praznoverja. Ovdašnji narod Banande dugo je verovao da planina sakriva duhove koji s visina kotrljaju stene na ljude koji zađu na njihovu teritoriju. Nedavno je prirodnjak koji je odsekao ogromni cvetni klas lobelije uvideo da ga ni jedan nosač ne želi nositi, pa čak ni dodirnuti, iz straha da bi mogao umreti. Članovi ovdašnjih plemena ne žele dodirnuti ni retkog kameleona , jednog od najčudnijih stanovnika ove šume. Ovaj gušter zlokobnog izgleda na čelu ima tri roga i žitelji ga smatraju lošim znakom.
Najčudnije stvorenje je pećinar koji liči na zeca, a skiči kao majmun zamorac, a ni sa jednim od njih nije u rodu. Pećinari umjesto kandži imaju nokte u obliku papaka, a u bližem su srodstvu sa slonovima nego sa bilo kojom drugom životinjom. I praviu slonovi dolaze do Ruvenzorija , ali samo u njegovo podnožje. Polako prolaze kroz guste nasade trske i papirusa, kao stražari koji obilaze granicu ovog neobičnog planinskog kraljevstva.
 

Nazad na pocetnu stranicu