Стефан Немања Родоначелник владарске лозе Немањића, велики жупан Рашке, који је убрзао процес феудализације друштва и учврстио систем вазалских односа међу племством, ујединитељ и творац независне српске државе.

Стефан Немања је рођен 1113. године, за време прогонства његовог оца Завиде (у време грађанског рата 1106-1120) у Рибници на Морачи. Рођен у очевом прогонству, Немања је прво крштен по католичком обреду, будући да у прогонству не беше других свештеника, а потом миропомазан по православном обреду по повратку породице из прогонства у цркви Светих апостола Петра и Павла, у Расу код Новог Пазара. Имао је три старија брата.

У покушају да се ослободи византијске управе Немања уз подршку Угарске и Млетачке у сукобу са Манојлом Комнином губи битку и прихвата вазални однос према Византији. Као византијски вазал учествује у бици код Мириокефалона (1176). Ово савезништво ће трајати све до смрти Манојла Комнина.

Стефан Немања је као владар имао је бројне сукобе али и склапао многе савезе  што је омогућило знатно проширење територије рашке државе. После смрти Манојла Комнина Византија је запала у дуготрајну кризу.

Ипак, 1190. године Ниш је поново византијски град, иако је Стефан Немања, велики градитељ и обновитељ цркава чије је државне интересе пратила црквена политика, у Нишу као у јаком црквеном средишту, за кратког столовања обновио неке цркве а неке саградио. Он је први српски владар који је једном немачком владару понудио војно и политичко савезништво.

Заједно са сином Св. Савом оживео је запустели манастир Хиландар 1198. Према предању, у тренутку његове смрти просторију је обасјала светлост. Следеће године га је Светогорски Сабор канонизовао за светитеља, Свети Симеон Мироточиви, јер су његове мошти точиле миро. У дворишту Хиландара и сада рађа лоза, коју је посадио Свети Симеон, чији плодови имају чудотворна, исцелитељска својства. Његове мошти је 1207. године св. Сава пренео у његову задужбину, Царску лавру манастира Студеница.

Наследио га је син Стефан Првовенчани.