Keltska Evropa

GALERIJA

Za Kelte se u Evropi prvi put saznaje oko 750. g.p. n. e, kada su sa starim Grcima poceli da trguju solju iz Halstata (u danaSnjoj Austriji). Njihova civilizacija se postepeno prosirila na sever, istok i zapad, dostizuci svoj vrhunac tokom 3. veka g. p. n. e. Medjutim, Kelti nikada nisu imali carstvo, pa cak ni obicnog vladara. Umesto toga, bili su podeljeni na mnogo grupa, a svaka grupa je imala svog vodu i teritoriju. Grupe su cesto ratovale jedne protiv drugih, ali su sve imale neso zajednicko, a to je bio nacin zivljenja; zajednicki su im bili jezik, verovanja, umetnost i zanati. Vecina Kelta su bili zemljoradnici, ali istovremeno i zestoki ratnici. Naucili su kako da tope gvozdje od koga su pravili cvrsto orudje i oruzje.

Vazniji datumi

750 g.p.n.e. Kelti u srednjoj Evropi trguju solju sa starim Grcima

Oko 500 g.p.n.e. Keltski umetnicki stil nazvan tene se razvija u srednjoj Evropi

Oko 390 g.p.n.e. Kelti pobedjuju rimljane u bitci kod recice Alije.

225 g.p.n.e. Rimljani pobedjuju kelte u bici kod Telamoan u Srednjoj Italiji.

224 g.p.n.e. Rimljani pocinju da osvajaju keltske zemlje

198-19 g.p.n.e. Rimljani osvajaju Spaniju

58 g.p.n.e. Rimske vojske napadaju Galiju

55 g.p.n.e. Rimske vojske ulaze u Britaniju, ali ne uspevaju da preuzmu vlast

52 g.p.n.e. Gali su porazeni kod Alesije

43 g. Rimljani napadaju britaniju

60 g. Britanska keltska kraljica, Boadiseaj porazena je u buni protiv Rimljana

122 g. Gradi se Hadrijanov zid na severnoj granici rimske teritorije u Britaniji

Oko 750. g. p. n. e. narodi iz regiona Halstat u srednjoj Evropi (u danasnjoj Austriji) presli su Alpe da bi trgovali sa starim Grcima. Poneli su sa sobom so koju su vadili iz planina oko Halstata i koju su koristili za konzerviranje hrane. Kelti su razmenjivali so za luksuznu robu koju su izradjivale grcke zanatlije. Grci su ih nazivali Keltoi, imenom koje je licilo na ono kojim su oni sebe nazivali. Danas ih nazivamo Kelti. Pored vadjellja soli, Kelti su iskopavali i rudu gvozdja topiij je za oruzje i orudje.Njihovo metalpo orudje je bilo cvrsce i jeftinije za izradu od ranijih bronzanih alata i omogucavalo im je da raskrce vise zemlje za poljoprivredu od svih drngih naroda u centralnoj Evropi. Razvitak zemljoradnje je omogucio Keltima da proizvode vise hrane. A to je znacilo da je manje Ijudi umiralo od gladi, a time je doslo i do porasta stanovnistva. Uskoro nije bilo dovoljno zemlje za sve i porodlce su pocele da se sele u potrazi za zemljom.Prvo su se naselili u dolinama reka Dunav i Rajna i oko 6. veka p. n. e. dosli su cak do danasnjih Francuske, Belgije, Spanije, Portugalije, Britaoije i Irske, kao i do nekih. delova Nemacke, srednje Evrope i severne Italije. Oko 390. g. p. n. e. Kelti su bili dovoljno mocni da poraze Rimljane u bici kod recice Alije. Posle pobede su produzili ka Rimu i opljackali grad. Ok03. veka p. .n. e. keltska civilizaacija se prosirila cak do istoka,do Galicije u danasnjoj Turskoj. Medutim, vreme njihove ekspanzije tada se skoro zavrsilo jer su germanski narodi sprecili Kelte da se sire dalje na sever, a Dacani iz danasnje Rumunije su ih sprecili da se sire dalje na istok. Istovremeno su Rimljani postajali mocniji i sirili svoju teritoriju. U bici kod Telamona u centralnoj Italiji 225. g. p. n. e. Rimljanisu konacno pobedili Kelte i polako poceli da osvajaju njihovu zemlju. Na kraju 1. veka Rimljani (koji su Kelte nazivali "Gali") su upravljali celom keltskom zemljom, osim dalekim delovima Britanije.Rimljani su smatrali da Kelti nisu civilizovani jer nisu ziveli u gradovima sa velikim javnim zgradama i hramovima. Umesto toga, Kelti su Ziveli u malim selima, zaseocima, tvrdjavama i brdima i prinosili su zrtve svojim bogovima prirode, kao, na primer, jezera i reka. All, oni su pravili finu vunenu odecu kojom su trgovali sa Rimljanima, a bili su vesti u obradi metala, Kelti su pravili prelep nakit i ukrasne predmete,kao i orudje i oruzje. Isto tako, bili su veliki pripovedaci. Nisu imali pismo i zato su prenosili usmeno legende. Njihovo drustvo je bilo dobro organizovano i brinulo se o starima, siromasnima i bolesnima koji nisu mogli da se brinu o sebi.
1. Keltski bronzani slem sa dva dodatka u obliku rogova, kojima su plasili neprijatelja.
2. Zlatna moneta ukrasena konjem propetim na dve noge. Monetu su napravili Kelti iz severne Galije (danasnje Franeuske). .
3. Staklena figura psa. Kelti su od mediteranskih naroda nauili da prave staklo.
4.Ular za konja od bronze ukrasen emajlom.