Klasicna Grcka

[ pocetna strana ]

GALERIJA

Stara grcka civilizacija dostigla je svoj vrhunac u 5. i 4. veku p. n. e, U periodu nazvanom klasicnim, kada je uvedena rana forma demokratskog upravljanja i kada je bio veliki ekonomski razvitak i vojni uspesi. Mnogi Grci bili su inspirisani da piSu drame i poeziju, da prave skulpture i da stvaraju druga umetnicka dela. U gradovima su gradeni prelepi hramovi i javne zgrade. Filozofi, matematicari i naucnici raspravljali su 0 novim idejama koje su zapisivali u knjigama i studijama koje se i danas proucavaju. Grcka civilizacija se prosirila izvan granica Grcke; njen jezik i kultura su bili poznati u svim sredozemnim zemljama. Klasicna grcka civilizacija i danas jos utice na narode i ideje.

Vazni datumi

Oko 900 g.p.n.e. "mracnog veka". Zapocinje Ahajski period.

776 g.p.n.e. Prve olimpiske igre se odrzavaju u Olimpiji.

683 g.p.n.e. Atina
menja kraljeve
arhontima

Oko 594 g.p.n.e. Solon, arhont iz Atine
izvrsava reforme
zakona.

510 g.p.n.e. Sparta je glavni grcki grad

507 g.p.n.e. Klisten
uvodi institucije demokratije u Atini

492-448 g.p.n.e. Persijski ratovi.

Oko 480 g.p.n.e.
Pocinje klasicni period

Oko 460-429 g.p.n.e.
Perikle je vodeci
politicar u Atini.

405 g.p.n.e. Spartanci
su porazili atinsku flotu

334 g.p.n.e.
Aleksandar ("Veliki")
Makedonski upravlja
Grckom

Civilizaeija stare Grcke se pojavila u "mracnom veku" koji je sledio posle propadanja mikenske civilizacije tokom 10. veka p. n. e. Prvih nekoliko vekova, od oko 900. do 500. g. p. n. e. nazvani su ahajski period. To je bio period razvitka i kada se razvila grcka azbuka zasnovana na ranoj fenicanskoj azbuci. Prvi pisani dokumenti su bile dve velike Homerove epske poeme, Ilijada i Odiseja, u kojiina se govori o dogadjajima koji su se verovatno desili u mikenskom periodu. Kako se stanovnistvo povecavalo, tako su se mnogi Grci iseljavali osnivajuci kolonije u juznoj Italiji, severnoj Africi i oko'obala Crnog mora. Trgovina sirovinama, zanatskim proizvodima, hranom i vinom je cvetala i u 7. veku p. n. e. Grci su uveli kovani novae za placanje robe. Razvijenim gradovima i okolnim selima upravljali su kraljevi, aristokratske porodiee ili vojskovode. Te male nezavisne zajednice bile su poznate kao polisi, ili "gradovi-drzave". Oko 700. g. p. n. e. veci deo Grcke je podeljen na gradove-drzave. U toku sledecih vekova skoro svi, (osim Sparte) su razvili demokratskije oblike upravljanja. Bilo je potrebno mnogo godina da bi se u Atini izvrsila promena od monarhije do vladavine aristokratije. Na pocetku 6. veka p. n. e. Solon je uveo reforme koje su ogranicile vlast aristokratije j malo povecale vlast siromasnijih Ijudi. Na kraju veka, Klisten je uveo demokratski ustav kojim je svih 4.500 gradjana dobilo pravo glasa. U Klasicnom periodu tipicni gradovi drzave su se sastojali od gradjana (odraslih muskaraea), gradjana bez politickih prava (zene i deea muskih gradjana) i negradjana (stranci i robovi). Njima su upravljali izabrani muski gradjani koji su se okupljali na agori ili "glavnom trgu", da bi resavali kako da se upravlja gradom-drzavom.Iako su grcki gradovi-drzave bili nezavisni, cesto su formirali saveze kada im je pretila ratna opasnost spolja. Ta vojska je ratovala protiv Persijanaea od 492. do 448. g. p. n. e. Atina i Sparta su takodje ratovale jedna protiv druge u peloponeskim ratovima (431-404. g. p. n. e). Klasicni period je zavrsen 334. g. p. n. e, kada ih je napao Aleksandar, kralj-ratnik iz Makedonije, ,kraljevine na severu. Aleksandar je napravio imperiju koja se protezala od Grcke do sevrne Indije. Vreme posle Aleksandrovih osvajanja poznato je kao helenisticki period; taj period je trajao do vremena kad je Rimsko carstvo osvojilo Grcku.
1. Atinska srebrna moneta. Svaki grad-drzava je imao svoju monetu.
2. Statua titana Atlasa, koga je Zevs osudio da nosi nebeski svod na svojim ramenima.
3. Statua grckog vojnika-pesadinea, nazvanog hoplit, sa oklopom i stitom.
4. Grcka moneta sa simbolom Atine.