GALERIJA

 nazad 
 

Reka Nila izvire u planinskim predmetima istocne Afrike, juzno od ekvatora i tece ka severu i ka Sredozemnom moru.







 
Faraoni
Egipatski kralj ili "faraon" je bio svemocan i njegovi podanici su verovali da je on zivi bog. Njegova glavna obaveza je bila da sprovodi principe pravde, reda i istine, radi napretka zemlje. Kao visoki svestenik, postovao je bogove i boginje i gradio im hramove. Kao vojskovoda, bio je odgovoran za pobede nad egipatskim neprijateljima.


 
kamena ploca iz Rozete
Egipani su razvili jedan oblik pisma koristeci hijerogIife ili slike koje su predstavljale predmete ili zvuke. Egipatski hijeroglifi nisu mogli da se procitaju sve do 1822. godine, kada je francuski naucnik Zan-Fransoa Sampolion uporedio tri dela istog teksta, napisana na gckom jeziku, u demotskoj i hijerogIifskoj verziji, na kamenoj ploci iz Rozete (gore). Uporedujuci dva poznata pisma sa hijeroglifima, mogao je da desifruje hijeroglife.

 
Grob iz preddinastickog perioda. Telo je polozeno na suv pesak da bi se zastitilo od raspadanja. Oko njega su posude i nakit.








 
Vojska
U novom carstvu je bila uvedena redovna vojska. Vojnici su nosili luk i strelu za borbu izdaleka i bojnu sekiru sa bronzanom ostricom za borbu jedan na jednog.








 
Zemljoradnja
Egipat je bio zemljoradnicko drustvo. Vecina .Ijudi se bavila obradom zemlje. Zemljoradnici su uzgajali lan, psenicu i jecam i proizvodili pivo fermentacijom zita. Isto tako, uzgajali su i grozdje za vino. Grozde su gnjecili, a sok su ostavljali u velikim cupovima nekoliko godina da fermentira. Kada vino uzavri, dodavali su mu miris koristeci mirodije, med i urme,





 
  Pisari Bogovi i boginje
Zene u starom Egiptu
Egipatske zene su imale vise prava od zena u mnogim drugim mestima starog sveta. One su mogle da nasleduju imanje, da daju zajam i da se bave poslom. Medutim, vecina egipatskih zena su bile domacice i odgajale su decu.

 
Pisari ili zapisivaci su zapisivali podatke u vezi sa trgovinom, zetvom, Zivotinjama i danku vlastima. U uzrastu od pet godina decaci (obicno iz bogatih porodica) su isli u skole za pisare u kojima su ucili da citaju, pisu i racunaju. Po zavrsetku skolovanja, poducavali su mlade decake.

 
Egipcani su obozavali mnogo bogova i
boginja. Neki od njih, kao, na primer, Oziris, Horus, Hator, Izida, Anubis, Tot i Bes, su obozavani u celom Egiptu. Drugi su bill lokalni bogovi 42 oblasti u Egiptu i nazvani su "nomes". Svaki bog je predstavljen simbolom. Objedinjavanje bogova Ra i Ozirisa prikazano kao covek sa zelenom kozom i sa glavom ovna (gore)
     
  Stepenaste piramide  
Pogrebni predmeti
Grobovi egipatskih kraljeva i kraljica bill su prepuni hranom i skupocenim predmetima, da bi ih umrli koristio u zagrobnom zivotu. Vekovima su pljackasi grobova orobljavali nmoge egipatske grobove.
Pogrebna maska mladog faraona Tutankamona (koji je vladao od 1334 do1325 g.p.n.e.) (gore)



 
Najranije piramide su bile jednostavne stepenicaste gradjevine. Stepenasta piramida faraona Dzosera (koji je vladao od 2668.do 2649.g. p. n. e) u Sakari (gore) je prvi spomenik napravljen od posebno isecenih kamenih blokova. Arhitekta ove piramide, Imhotep, kasnije je proglasen za boga.





 
Za neke zivotinje se verovalo da su ziva inkarnacija boga ili boginje. posle raskosnog zivota, telo je bilo balsamovano. Ova mumija tela potice iz Tebe.

 





 
     
Period piramida
Staro kraljevstvo jl poznato kao period piramida.
Mocni kraljevi Egipn ili faraoni su se pripremali za
smrt gradnjom monumentalnih grobnica za sebe,
obicno u obliku piramide. Oni su verovali da ce,
kao bogovi, vladati iz svojih grobnica i da ce
odrzavati svetski poredak i posle smrti. Mnoge od
tih 4.000 gollna starih grobnica jos postoje
Pogrebni rituali i ceremonije
Mnogi su rituali i ceremonije izvodjeni da bi se osiguralo da je telo proslo kroz podzemni svet u zagrobnom zivotu. Svestenik sa maskom Anubisa, boga mrtvih, stavlja srce umrlog na vagu sa tegom od jastuka koji predstavlja boginju Mat. Ako srce i jastuk nisu bili podjednako teski, verovalo se da umrli nije dovoljno cist za zagrobni Zivot.
 
Velika piramida u Gizi je najveca piramida. Bila je namenjena grobnici Faraona Kufua (Keopsa koji je vladao od 2590 do 2568. g.p.n.e.) Ispred piramide je sfinga.




 
Pripremanje za zgrobni zivot
Egipcani su verovali da ce, ako budu dobri u toku svog zivoa i ako postuju bogove, imati zagrobni zivot. Verovali su takodje da je vazno da sesacuva mrtvo telo, jer, ako se raspadne telo, umrli nece imati zagrobni zivot. Svestenici su izvodili ceremonije za zastitu ili "mumificiranje" tela. Prvo su odstranjivali unutrasnje organe. Potom su pokrivali telo kristalima soli, a zatim ga tako ostavljali da stoji 40 dana da se osusi. Na kraju su telo prali mirodijama, zavijali ga u carsaf i polagali ga u mrtvacki sanduk ili sarkofag
Unutrasnji organi su sacuvani u odvojenim kontejneriam nazvanim kanapski cupovi. Oni su stavljani pored mrtvackog sanduak u grobnici. (gore)