Гејзири

    Гејзири су извори топле воде који, због притиска испод површине земље, избијају у

виду стуба паре и вреле воде.  Само понеки гејзири имају редовно вријеме ерупције, док у већини случајева они избијају с времена на вријеме, у интервалу који може да се мјери минутама, као и годинама. Такође, вријеме трајања ерупције гејзира варира- обично око  неколико минута ,али може трајати и сатима. Величина стуба воде при ерупцији креће се од 1 па до 1оом, а количина воде која се излије за вријеме једне ерупције варира од неколико литара, па до стотине хиљада литара.

    Гејзир настаје када дно стуба воде, који је испод земљине површине, буде загријан од стране топлог вулканског камења. Сила којом та водена маса бива избачена зависи од дубине на којој се налази. Заузврат, та маса повећава притисак у дну тог басена, а самим тим повећава и тачку кључања воде. Када вода коначно прокључа, она избија на површину, избацујући једну одређену количину воде у ваздух. Пошто се количина воде, а самим тим и њена маса, смањила, и притисак пропорционално опада, онда се и тачка кључања преостале воде смањује. Тада почиње поновно загријавање воде и процес се понавља.  Интервали ерупција зависе од разних компоненти, као што су залихе топлоте, количина и фреквенција дотока подземних вода, као и од природе гејзирских "ходника" и њихове узајамне повезаности.