Распрострањеност гејзира у свемиру

 

-Енкелад је велики сателит планете Сатурн. Његова површина

је веома глатка, са неколико кратера, и веома рефлективна, као тек пао снијег.

Планетолози мисле да се његова површ константно уништава тако што вода

пробија кроз његову ледену кору, а гравитационе силе блиских му мјесеца

Тетиса и Дионе, удружене са гравитационом силом Сатурна, чине да унутрашњост

Енкелада остане врућа.  Као и на Земљи, тако и на Сатурновом мјесецу, топла унутрашњост и присуство подземних вода ствара гејзире. Сматра се да ти гејзири "добацују" материјал на Сатурнов прстен.

 

 

-Европа је шести познати мјесец планете Јупитер.  Поред неколико кратера, карактеристично на њеној површини су наранџасте линије концентрисане око екватора. Испоставило се да су то пукотине на леденој површи Европе, пуне наранџастог материјала из унутрашњости мјесеца. Слике усликане сателитом указују на постојање гејзирских ерупција заједно са тим пукотинама, и подржавају теорију да испод површи леда постоји океан воде.

 

 

 

-Тритон је седми познати мјесец планете Нептун, и један од десет највећих сателита планета у сунчевом систему. Научници процјењују да је састављен 1/4 воде и 3/4 камења. Он има неколико кратера и много пукотина на својој површини. Због те комбинације, јављају се гејзири који "искашљавају" тамне облаке паре у Тритонову њежну, ружичасту атмосферу.