AMERIKA

 

 

ANAKONDE

 

Nijedna zmija na svijetu nije veća ni teža od amazonske anakonde. Ona može da naraste i do 10 metara, da dostigne

težinu od 225kg ili čak i više. U prosjeku, međutim većina anakondi ne dostigne dužinu veću od 5,5 metara.

Budući da se u vodi odlično snalaze, ove ogromne zmije leže u zasijedi na blatnjavoj obali ili u plitkim bazenčićima, spremne

 da ulove plijen kao što je ptica, kornjača, kapibar ili tapir. Anakonda će napasti čak i 2,5 metara dugačkog kajmakama

kojeg će najprije ugušiti, a zatim progutati. poslije takve gozbe anakonda može da živi bez hrane nekoliko nedjelja.

Uprkos pričama koje tvrde drugačije, anakonda rijetko napada čovjeka. Samo je odrasla anakonda jedna od najstašnijih

grabljivica. Ponekad se odjednom rađa 70 malih anakondi, a dugačke su samo 760mm. Mnoge od njih postanu žrtve

kajmakama. one koje prežive i narastu mogu da im se osvete.

 

 

 

 

 

PUME

 

Jedno od poslednjih staništa pume koja izumire je Brajsonov kanjon (Bryce kanyo). hrane se bjelorepim jelenima velikih

 ušiju. Odrasla ouma godišnje ubije 50 jelena i tako održava njihov broj na prihvatljivom nivou, odnosno ostaje ih toliko

da se mogu prehraniti vegetacijomm koja je na raspolaganju a da je pti tom ne unište.

 

 

 

 

 

 

ARE

Papagaji se razlikuju od svih ostalih ptica; njihova veoma važna osobina je veliko šarenilo perja - od zelene pa nadalje,

a značajno je i to da su papagaji u većini slučajeva višebojni. Ne odlikuju se naročito lijepim pevanjem, jer više zvižde,

 kriče i cvrkuću, ali su zato veoma umiljati i privrženi ljudima. Poznata je i njihova sposobnost za igru, razne akrobacije

 i imitaciju glasova drugih ptica, melodija i ljudskog govora. Odomaćeni papagaji mogu biti pravi zabavljači porodice

 i gostiju, a naročito dijece.

Poznate su brojne vrste papagaja - mogu biti veliki, srednje veliki i mali. Ipak, najverovatnije prva asocijacija na papagaja

 jesu ara papagaji. Oni su najveći i veoma lijepih boja. Domovina im je Srednja i Južna Amerika. Žive u jatima po šumama.

Tako se kreću i hrane, a spavaju u krošnjama drveća, u rupama stijena ili dupljama stabala. Gnijezda obično prave u

šupljinama drveća. Spareni papagaji su pravi primer vernosti, nježnosti i nesebične ljubavi. U prirodi se hrane raznim

plodovima, voćem, pupoljcima drveća, sjemenjem i raznim zelenišem. Tvrd i jak kljun omogućuje im da se hrane raznim

 tvrdim plodovima ili košticama. Najradije ih drže u parkovima i zoološkim vrtovima, gde predstavljaju pravu atrakciju.

Nisu baš talentovani za učenje ljudskog govora, ali zato dugo žive - i preko 150 godina.

Ara ima više vrsta, a najpoznatije su: svetlocrvena ara, zelenokrila, modro-žuta i plava ara. Crvena ara je najpoznatija; to je

papagaj prelepih boja. Međutim, teže se uči ljudskom govoru, pa treba biti strpljiv. Zelenokrila ara je jako slična svijetlocrvenoj;

iste je veličine i takođe prelijepih boja. Za modro-žutu aru kažu da je najljepša. Lako se pripitomljava i uči ljudskom govoru.

Plava ara, iako jednobojna, takođe je lijepa, ali i jako rijetka u prirodi.

Predivan je prizor videti jata papagaja u prirodi kako zajedno lete ili se odmaraju na nekom drvetu. U nekim krajevima svijeta

oni su obična pojava, kao što su ovde golubovi. Međutim, kako to nije slučaj kod nas, možemo u svoj dom uneti dah egzotike

u vidu nekog papagaja. Bilo da je veliki ili sasvim mali, uz ovog slatkog akrobatu nikada vam neće biti dosadno.

 

 

 

                         

                      Kviz                                                                Galerija