Старо мишљење да су мачке самотњаци је давно оповргнуто. Међу њима, као и код свих других, има самотњака, али су мачке по природи ипак дружељубиве. Ако се посматра већа популације мачака, као нпр. на неким сеоским домаћинствима или у неким великим градовима, рецимо испред Колосеума у Риму, пада у очи низ социјалних интеракција између појединих животиња. Тако нешто би код типичних самотњака, као што је на пример тигар било сасвим искључено. Мачке су, насупрот томе, изразити индивидуалисти. Оне саме одређују где и у чијем друштву ће проводити своје време, и врло тешко им се може нешто наметнути. На селу, где мачке спадају у једно домаћинство али живе изван директне људске контроле, често се удружују у мање групе које подсећају на лављи чопор. Такви мачји чопори састоје се од неколико женки које су у међусобном сродству, њихових старијих и млађих мачића и једним или два мужјака. Док се мужјаци, кад достигну полну зрелост, углавном разиђу, женско потомство остаје уз мајку на њеној територији и повећава групу.