Михаил Таљ (9. новембар 1936, Рига – 28. јун 1992), светски првак у шаху.

Научио је шах као дете, гледајући очеве партије. Уписан је у дом пионира, а његова игра је битно напредовала када му је тренер постао Александар Кобленц 1949. године.

Први успех била је победа на шампионату Летоније 1953. године. Постао је првак СССР-а 1957. године, као најмлађи у историји, са двадесет година, и поновио следеће године. Победио је и на јаким турнирима у Порторожу 1958. и Цириху 1959. године.

Таљ је заблистао на турниру кандидата 1959. године, одржаном на Бледу, у Загребу и Београду. У најјачој конкуренцији, Таљ је победио са 20 поена од 28 могућих, посебно лако побеђујући доњи дом (укључујући и младог Бобија Фишера са 4:0). Следеће 1960. године убедљиво је победио светског првака Михаила Ботвиника (+ 6, = 13, - 2) и постао осми и најмлађи првак света.

Ботвиник враћа титулу победом у реванш мечу 1961. године, а после детаљних студија Таљевог стила игре. Слабијим Таљевим резултатима током следећих деценија допринели су болест (стални проблеми са бубрезима, који су и окончали његов живот) и боемски начин живота. Ипак, умео је и касније да заблиста: 1979. на великом турниру у Монтреалу поделио је прво место са Анатолијем Карповим, који је тада био у зениту снаге.

Таљ је имао изузетно нападачки, агресиван систем игре. Лако је жртвовао фигуре ради захватања иницијативе и стављао противнике у позицију да за таблом решавају тешке проблеме у кратком времену. А у анализама после партије често су налажени пропусти у његовим комбинацијама. Такав приступ игри донео му је велику популарност, а у време када су шахом владали стратешки оријентисани играчи, као Ботвиник, Смислов и Петросјан, чија је игра била помало досадна. Смислов је рекао да Таљев се стил игре заснива на триковима, а Ботвиник му је одао признање рекавши да би против Таља било "немогуће играти" када би озбиљно тренирао и живео под строгим режимом.

Био је и шаховски новинар и вишегодишњи уредник Летонског часописа Шахс.