JOZEF HAJDN
hajdn ne potice iz porodice
muzicara ali poceo je da se bavi muzikom kao clan decijeg hora u beckoj
katedrali Sv.Stefana. Ucio je pevanje,violinu,i klavir i poceo da pise krace
kompozicije-menuete,svadbene marseve..
Dvor Esterhazija
Znacajan preokret u njegovom
zivotu nastaje 1760. god. kada je stupio u sluzbu kod madjarskih knezova
Esterhazija gde je proveo 30-ak god. zivota. Hajdnova duznost je bila da
rukovodi orkestrom(od 14 muzicara),priprema operske predstave i
kncerte,komponuje dela po narudzbi,daje casove muzike clanovima porodice. U
ovoj sluzbi Hajdn je napisao mnoga dela-oko 60 simfonija,40 kvarteta,11
opera,30 klavirskih sonata.
Becki period
Posle smrti Nikole Esterhazija
Hajdn je otisao u Bec. Njegova slava je presla granice Austrije,n prima
porudzbe iz Francuske,Engleske i Spanije. Boravak u Londonu mu je omogucio da
upozna Hendela i pod njegovim uticajem pise svoja 2 ORATORIJUMA:Stvaranje
sveta i Gdisnja doba.
Stvaralastvo
Napisao je 108
simfonija,4
koncerta za klavir,3 koncerta za violinu,koncerte za violoncelo,77 gudackih
kvarteta i brojna druga kamerna dela.Brojne obrade narodnih pesama iz Skotske
i Velsa. Najznacajnije podrucije njegovog stvaranja jeste usavrsavanje
simfonije i gudackog kvarteta.
Simfonije
Stvaralastvo je zapoceo na
tradicijama Baha osanjajuci se na barokni sastav orkestra,a simfonije
koncipira kao trostavicne i cetverostavicne pisane u sonatnom obliku. Tematika
ovih dela je bliska narodnim napevima. Upoznao je narodne pesme Madjara i
Hrvasta pa ih je koristio u svojim delima. Svoju prvu simfoniju n je naoisao u
27. god. Simfonija je sluzila kao
priprema za glavni sadrzaj koncerta. One su namenjene koncertnom izvodjenju.
Rana dela
Oprostajna simfonija (muzicka
molba knezu Esterhaziju da clanove orkestra ne zadrzava duze u ljetnikovcu jer
su se razboljeli od malarije). Delo sadrzi lagani ADAGIO u toku kojeg muzicari
jedan po jedan napustaju orkestar (ne mozemo vise).
Pariske simfonije
Sest simfonija dobile su naziv
po mestu porudzbe. Najpoznatije su Medved i Kokoska. Mnoge hajdnove
simfonije imaju programske naslove koje im daje publika.
Londonske simfnije
Pocinju laganim uvodom.
Orkestracija dbija sve vecu inividualnost. U orkestar ukljucuje drevne duvacke
instrumente. Gudaci su glavni nosioci tematskog materijala.
Kamerna muzika
Hajdna smatraju ocem gudackog kvarteta. U prvo vreme muzika kvarteta ne
braca se publici nego muzicarima. Prekretnicu u razvoju donose njegova
dela iz opusa 20 i 33. Pozni Hajdnovi kvrteti nastali u Londonu imaju
naglasenu subjektivnost koncepcije koja naglasava romantizam.
Sonate
Hajdn je napisao veliki brpj klavirskih sonata. U njima se moze pratiti
napustanje cembalskog stila i obracanje savremenom klavirskom zvuku.
Koncerti
U njegovim koncertima se moze konstatovati napustanje baroknih
tradicija-izostavlja se kontinuo ustaljuje dvorska kompozicija tema.
Vokalno instrumentalna dela
Poznata opera bufo Apotekar –u njoj se ismijava tvrdicluk.
Znacajani su i oratorijumi:Stvaranje sveta i Godisnja doba i Izgubljenom
raju nastale u periodu kada su nastale Londonske simfonije.
.jpg)
