MONGOLIJA KAO PRAPOSTOJBINA
U Mongoliji, [u to vreme] divljoj zemlji retke naseljenosti, trgovački i kulturni centri bili su manastiri. Upravo tu su budistički monasi uspeli da sačuvaju rasu čau-čau kada je u Kini nastupila neopisiva glad i siromaštvo, koji se vezuju za poslednje decenije vladavine dinastije Tang. Monasi su odgajali plave pse ove rase i oni su bili namenjeni za stražu i nadgledanje stada. Sve do 18. veka Evropa nije znala za Čau-čaue, da bi prvi primerci, kao kuriozitet, bili uvezeni na Zapad od strane mornara iz kompanije East Indian. Godine 1780. sveštenik White pažljivo je opisao u svojoj knjizi `The natural history and antiquities of Selbourne` dva šteneta poreklom iz Canton-a, koja su pripadala jednom mladom gospodinu iz East Indian Company: `... zadnje šape su prave bez ikakvih krivina na kolenima. Njihove oči su crne, male i prodorne; u unutrašnjosti usta i labrnje su iste boje, kao i jezik koji je plav`. Po svemu sudeći, bili su to prvi čau-čau koji su dospeli u Englesku. Nešto kasnije čau-čau su počeli da se pojavljuju na izložbama ali pod nazivom Chinese Edible Dog [jestivi kineski pas] i Chinese Dog da bi posle ta imena bila zamenjena sada aktuelnim. Jedan od prvih odgajivača-izlagača bio je W.K.Taunton koji je 1880. godine na izložbi Kennel Club-a predstavio javnosti ženku zvanu Chinese Puzzle. Međutim, ni danas se ne zna da li je to bio primerak čiste rase ili proizvod nekavog ukrštanja sa primercima čau-čaua pogotovu što je u katalogu te izložbe, umesto rase, zabeleženo samo `uvoz iz Kine`. Ali, o poreklu i čistoti psa Chang, kojeg je izložio princ del Galles 1881. godine, više nije bilo sumnje. Godine 1890. g. Temple je započeo odgoj ove rase i njegova odgajivačnica Leyswood beše prva koja je bila u potpunosti posvećena ovoj. Prvi zvanični standard rase bio je formulisan na bazi morfologije šampiona Chow VIII koji je oštenjen 1890, a koji je uvezen direktno iz Kine od g-đe Bagshaw. Ovaj pas je postao šampion 1893. g. Uskoro je g. Temple, sa grupom istomišljenika, 1. jula 1895. osnovao i prvi klub ove rase. Naredne godine je Kennel Club, a povodom druge klupske izložbe, usaglasio statut manifestacije šampionata tako da je rasa čau-čau, kao i klub njihovih poklonika, ubrzo bili i zvanično priznati.
|
|
|
|
|
|