Smatra se najvećim ruskim kompozitorom 19. veka i stvaraocem koji je otelovio ideju romantičarskog umetnika. Komponovao je 6 simfonija, 11 opera (od kojih je samo nekoliko jos uvek deo repertoara najvećih svetskih operskih scena), 3 baleta i veliki broj orkestarskih, instrumentalnih i kamernih dela. Njegova muzika je dostigla neuporedivu emotivni izražajnost istovremeno uključujući osobite elemente ruskog folklora.
Kao sin rudarskog inspektora na Uralu, Čajkovski je poslat u školu prava u St. Petersburgu kada mu je bilo 12 godina. Nakon mature dobio je posao u Ministarstvu pravde i nekoliko sledećih godina živeo je gradskim životom
U 23 godini, međutim, dao je otkaz i upisao se kao redovan student teorije i kompozicije na Petrogradskom konzervatorijumu. Zbog školovanje na ovom konzervatorijumu njegova muzika je bila kasnije karakterisana pakosnim komentarima kao neuatentično ruska, nasuprot muzici njegovih, navodno saumoukih, savremenika poput Musorgskog i Borodina. Međutim, Čajkovski je zapravo ključna spona u ruskoj muzičkoj tradiciji krajnje zapadne provinijencije, koja vodi od Glinke do Stravinskog.
Do 60-tih godina 19. veka on je već u potpunosti bio posvećen komponovanju i napisao je nekolicinu ranih dela. Takođe se već bio posvetio muzičkoj kritici i redovno je pisao za "Russkyie Vedomosti" - ruske dnevne novine. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka često je putovao, i na tim putovanjima nije dolazio u kontakt samo sa različitim muzičkim zbivanjima već je bio upoznat sa životom u metropolama poput Pariza, Berlina, Beča i Njujorka.
