Сарајевски атентат се догодио на велики Српски празник Видовдан 28. јуна 1914. године. Престолонаслједник Франц Фердинанд се одлучио за посјету Сарајеву упркос упозорењу да тамо неће уживати потпуну сигурност. Аустроугарска војскаје, да би показала своју велику силу, одржавала војне вјежбе на Тарчину у близини Сарајева. Маневри 15. сарајевског и 16. дубровничког пука су одржани 26. и 27. јуна, непосредно пред престолонаслједников долазак. Идућег дана, 28. јуна се Престолонаслједник са женом Софијом довезао у Сарајево. Око десет сати се шест аутомобила упутило према Сарајевској вјећници. Поред Престолонаслједника и његове жене Софије у аутима су били још градоначелник Фехим Ефенди Чурчић и генерал Поћорек, исти онај генерал чија ће војска да претрпи страшан пораз од Српске војске и генерала Мишића  у Првом свјетском рату. Први напад извео је Чабриновић бацивши бомбу на ауто Франца Фердинанда. Бомба се одбила од руку Франца Фердинанда и пала под ауто. Када је Чабриновић увидио да је напад пропао, узео је цијанид и попио, међутим пошто је цијанид био стар, њему је било само лоше. Чабриновић је затим скочио у Миљацку, али вода је била превише плитка да би се у њој могло утопити. Колона возила се ужурбано упутила према вјећници. Послије обиласка вјећнице Престолонаслједник је хтио посјетити још и војну болницу, али је то одгођено. План даљњег обиласка су промјенили, тако су требали поред Латинске ћуприје скренути у улицу Франца Јозефа према војној болници. Међутим сада се план промјенио и требали су се возити право на Илиџу. Када су дошли до Латинске ћуприје возач првог аута је погрјешио и скренуо у улицу Франца Јозефа. Када је возачу јављено да је погрјешио, он се зауставио. За њим су скренули и други и трећи ауто. У међувремену је Гаврило Принцип, мислећи да је атентат успио прошетао се до Франц Јозефове улице. Негдје око пола дванаест, кад је видио Престолонаслједников ауто, пришао и испалио два метка из револвера. Послије тога је хтио још пуцати и на генерала Поћорека, али је због велике гужве која се створила и због полицијских снага , погодио Софију. Принцип није имао времена да узме цијанид јер су га брзо послије пуцња полицајци ухапсили.  За атентат који су извршили Гаврило Принцип и његови другови оптужена је Србија. Послије атентата Аустроугарска влада је упутила сраман ултиматум, који је Србија била спремна да прихвати сем једне тачке која говори о несметаном раду Аустроугарских обавјештајаца на тлу Србије. Одбијање ултиматума био је начин да Аустро-Угарска објави рат Србији, како је уједно и почео Први свјетски рат. Међутим, тај атентат представљао је значајну прекретницу, и увелико је утицао на даљњу измјену односа међу европским земљама, а и на промјену карте европе.