Oceniti chula bilo koje životinje je teško jer uglavnom ne postoji direktna komunikacija izmedju subjekta i onoga ko vrši test.

Iako machja chula mirisa i sluha možda nisu toliko razvijena, kao recimo kod miša, umnogome su superiornija od chovekovih. Ona zajedno sa njenim visoko razvijenim chulima vida, ukusa i dodira chine machku veoma osecajnom životinjom medju sisarima.

 

 Vid

        Testovi ukazuju da je machji nocni vid superiorniji od chovekovog, a dnevni lošiji. Machke, kao i psi, poseduju tapetum lucidum koji odbija dodatnu svetlost u mrežnjachu. Dok ovo povecava sposobnost vida pri slaboj svetlosti, s druge strane umanjuje oštrinu vida pri obilnoj svetlosti. Kada je svetlost veoma jaka, dužica oka se skuplja preko oka u obliku proreza, smanjujuci kolichinu svetlosti koja pada na mrežnjachu. Tapetum i ostali mehanizmi machki daju minimum na pragu osetljivosti na svetlost, chak sedam puta manju od one kod choveka. Varijacije u boji machjeg oka na fotografijama u velikoj meri zavise od medjusobnog uticaja blica i tapetuma.

         Machke u proseku imaju vidno polje od 200°, naspram chovekovih 180°, sa binokularnim poljem (koje preklapa slike oba oka) užim od chovekovog. Kao i kod većine predatora, njihove ochi su isturene napred, što im daje dubinu percepcije, po cenu vidnog polja. Vidno polje veoma zavisi od položaja ochiju, ali takodje može biti povezano i sa gradjom oka. Umesto dela oka pod nazivom fovea koje ljudima daje oštrinu centralnog vida, machke poseduju centralnu vezu poznatiju kao vizuelna linija. Machke razlikuju boje, ali ne i slichne nijanse.

         Machke poseduju treci ochni kapak, odnosno tanku, prozirnu membranu koja prekriva ochi sa strane. Može se videti u trenutku kada machka otvara ochi, kao i kada je pospana ili zadovoljna. Ukoliko je pak machka neprekidno pokazuje trebalo bi je odvesti kod veterinara.

        Boja ochiju kod machaka varira. Najchešce su to zlatna, zelena i narandžasta. Plave ochi najchešce se povezuju sa sijamskim machkama, ali se mogu javiti i kod albino machaka. Ukoliko albino machka ima dva plava oka, obichno je gluva, a ukoliko su joj ochi narandžaste nema problema sa sluhom. Albino machke kod kojih je jedno oko plavo, a drugo narandžasto su obichno gluve na istoj strani sa koje se nalazi plavo oko.

 

 Sluh

Ljudi i machke imaju slichan prag sluha na nižem delu skale,
ali machke mogu da chuju i zvuke jako visoke frekvencije, chak bolje i od pasa.
Machke mogu da chuju 2 oktave više od ljudi, i polovinu oktave više od pasa.
Kada nešto sluša machka ce uši usmeriti u tom pravcu. Machke mogu da pomeraju
uši nezavisno jedno od drugog i to napred, nazad i ukoso, kako bi otkrile
izvor zvuka. Machke mogu da (sa greškom do 7,5 cm) odrede tachnu lokaciju zvuka
napravljenog na razdaljini od jednog metra, što može biti jako korisno u lovu.

 

Miris

              Chulo mirisa domace machke je chetrnaest puta jache od chovekovog. Machke u nosu imaju duplo više celija za miris od ljudi, što znachi da mogu da nanjuše stvari kojih mi nismo ni svesni. Machke takodje imaju i organ za njuh pri vrhu njihovih usta zvani vomeronasal ili Jakobsonov organ. Kada machka nabora gubicu, niže ka bradi, i opusti jezik, otvara se put za vomeronazal. Ovo se naziva zevanje ili "ruganje".

 

Dodir

              Machke imaju tuce jakih dlachica koje su posebno izražene u chetiri reda iznad gornje usne (brkovi), po nekoliko na svakom obrazu, zatim kao chuperci iznad ochiju i chekinje na bradi. Mogu se nalaziti i na zglobovima i slichne su onima koje chine trepavice. Brkovi (vibrissae) pomažu machki oko navigacije i osecaja. One mogu da detektuju veoma male promene u vazduhu koje ukazuju machki na stvari koje ne vidi. Dva gornja reda brkova mogu se pomerati nezavisno od donjih za preciznije merenje.

               Smatra se da machka može da se osloni na svoje brkove kada se nadje u magli. Takodje joj pomažu da proceni da li može negde da se smesti ili provuche. Oni su i pokazatelj machkinog raspoloženja. Kada su izbacheni napred znachi da je machka radoznala i prijateljski raspoložena, a kada su opušteni da je agresivna ili se brani.

 

Ukus

                 Po istraživanju National Geographic od 8. decembra 2005, machke ne mogu da okuse slatku hranu zbog greške u genu za recepciju slatkoce. Neki nauchnici veruju da je to povezano sa prirodnom ishranom machke koja je veoma bogata proteinima, iako je nejasno da li je to uzrok ili posledica.