Staro mišljenje da su machke samotnjaci je davno opovrgnuto. Medju njima, kao i kod svih drugih, ima samotnjaka, ali su machke po prirodi ipak druželjubive. Ako se posmatra veca populacije machaka, kao npr. na nekim seoskim domacinstvima ili u nekim velikim gradovima, recimo ispred Koloseuma u Rimu, pada u ochi niz socijalnih interakcija izmedju pojedinih životinja. Tako nešto bi kod tipichnih samotnjaka, kao što je na primer tigar bilo sasvim iskljucheno. Machke su, nasuprot tome, izraziti individualisti. One same odredjuju gde i u chijem društvu ce provoditi svoje vreme, i vrlo teško im se može nešto nametnuti. Na selu, gde machke spadaju u jedno domacinstvo ali žive izvan direktne ljudske kontrole, chesto se udružuju u manje grupe koje podsecaju na lavlji chopor. Takvi machji chopori sastoje se od nekoliko ženki koje su u medjusobnom srodstvu, njihovih starijih i mladjih machica i jednim ili dva mužjaka. Dok se mužjaci, kad dostignu polnu zrelost, uglavnom razidju, žensko potomstvo ostaje uz majku na njenoj teritoriji i povecava grupu.
 

Sporazumevanje

               Machke se sporazumevaju govorom tela, glasom i mirisima. Mirisne signale koriste kako u direktnim susretima tako i na velike udaljenosti. Za to potrebne mirise luche u lojnim i znojnim žlezdama, a prenose ih trljanjem, grebanjem i urinom na predmete, biljke ili osobe. U neposrednom kontaktu signaliziraju svoje emocionalno stanje držanjem i pokretima celog tela i repa. Pritom, odredjenu ulogu ima i nachin na koji drže uši kao i sužavanje i širenje zenica.

                 O raspoloženju machke se puno toga može zakljuchiti po nachinu na koji drži rep. Ako ne žele da skrenu pažnju na sebe, stoje po strani, rep sasvim usprave i izbegavaju pogled prisutnih. Jako savijen vrh uspravnog repa znachi prijateljski pozdrav ili ponekad unapred radovanje nechemu što ochekuju od choveka. Podignut rep sa lagano savijenim vrhom znachi radost, zadovoljstvo ili napetost. Nakostrešen rep znak je pretnje i agresivnosti, dok mahanje repom odražava nesigurnost i neodluchnost, a ne kako se još i danas misli, ljutnju.

                  Ako su dovoljno blizu, machke koriste i zvuchne signale kako bi naglasile govor tela. Frktanjem i režanjem izražavaju strah i agresivnost, dok glasom koji podseca na gugutanje goluba dozivaju machice.

                 Mjaukanje je najtipichniji zvuk koji machka koristi. On može da ima razlichita znachenja, zavisno od nachina i situacije u kojoj se machka njime koristi. Machke koje nisu udomacene izbegavaju mjaukanje da ne bi time skrenule pažnju mogucih neprijatelja na sebe. Još jedan zvuk je izrazito svojstven machkama i najchešce je znak ugodnosti i zadovoljstva. To je "predenje". Predenje, trljanjem uz telo i visoko dignutim ravnim repom machke po pravilu šalju signale pomirljivosti i izražavaju želju da otklone nechiju agresivnost. Medjutim, machke predu i kada ih nešto boli kako bi time same sebe malo utešile. Npr, neke machke intenzivno i glasno predu za vreme kocenja mladunaca.