ANTIHRIST
 
Eto me na koncu i evo mog suda. Osuđujem hrišćanstvo, protiv hrišćanske crkve podižem najstrašniju optužnicu koju jedan tužilac može da izgovori. Ono je za mene najveća od svih zamislivih pokvarenosti, njegova volja za pokvarenost ukazuje na krajnju moguću pokvarenost. Hrišćanska crkva ništa nije poštedela svoje pokvarenosti, od svake vrednosti je napravila nevrednost, od svake istine laž, od svake čestitosti nitkovluk duše. Neka se ne usudi niko više da mi govori o njenim "humanitarnim" blagoslovima! Potisnuti neku nevolju bilo bi protiv njenog najdubljeg interesa: ona je živela od nevolja, stvarala je nevolje da bi se ovekovečila... Nagrizajući crv greha, na primer: tom bedom čovečanstvo je pre svega obogatila Crkva! - "Jednakost duša pred bogom", to prenemaganje, taj izgovor za mržnju svih podlaca, taj pojmovni eksploziv, postao je najzad revolucija, moderna ideja i načelo propasti čitavog društvenog poretka - hrišćanski dinamit... "Humanitarna" hrišćanska blagosiljanja! Od humanitas napraviti samoprotivrečnost, veštinu samoskrnavljenja, volju za laž po svaku cenu, mržnju, prezir prema svim dobrim i čestitim instinktima! To bi za mene bila hrišćanska dobročinstva! - Parazitizam kao jedina praksa Crkve; sa njenim idealom bledunjavosti i "svetosti" svake krvi, svetost koja ispija svaku ljubav, svaku nadu u život; onostranost kao volja za poricanje svake realnosti; krst kao znak raspoznavanja za najpodzemniju zaveru koja je ikada postojala - protiv zdravlja, lepote, uspeha, srčanosti, duha, dobrote duše, protiv života samog... Ovu večnu optužbu hrišćanstva hoću da ispišem na svim zidovima, svuda tamo gde postoje zidovi - imam slova koja će videti i slepi... Hrišćanstvo nazivam velikim prokletstvom, najvećom unutrašnjom iskvarenošću, velikim instinktom za osvetu za koji ni jedno sredstvo nije dovoljno otrovno, skrovito, podzemno - nazivam ga besmrtnom ljagom čovečanstva... I vreme se računa prema tom dies nefastus sa kojim je započeo ovaj zao udes - prema prvom danu hrišćanstva! - Zašto ne prema njegovom poslednjem? - Od danas? - Prevrednovanje svih vrednosti!
 
 
ZAKON PROTIV HRIŠĆANSTVA
 
donesen na dan Spasa, prvog dana Prve godine
( - 30. septembra 1888. prema lažnom kalendaru)
 
Rat do smrti protiv poroka
Porok je hrišćanstvo
 
Prvi član - Porok je sve suprotno prirodi. Najporočnija ljudska vrsta je sveštenik: on podučava u protiv-prirodu. Ne postoje razlozi protiv sveštenika, postoji popravni dom.
 
Drugi član - Svako sudelovanje u božjoj službi jeste atentat protiv javnog morala. Biti suroviji prema protestantu nego prema katoliku, suroviji prema liberalnom protestantu nego prema puritancu. Što smo bliže nauci, veći je zločin biti hrišćanin. Zločinac nad zločincima je stoga filozof.
 
Treći član - Prokleto mesto na kom je hrišćanstvo izleglo svoja zmajska jaja, treba odmah zbrisati sa lica zemlje i kao sramno mesto da bude opomena i strah svem potomstvu. Neka se na njemu kote otrovne guje.
 
Četvrti član - Propovedanje nevinosti je javno podsticanje na protiv-prirodu. Prezirati polni život, kaljati ga sa pojmom "nečistoga", jeste istinski greh prema svetom duhu života.
 
Peti član - Jesti za jednim stolom sa sveštenikom nije dozvoljeno; čineći to, baca se kletva na časno društvo. Sveštenik je naš čandala - on će biti obznanjen, izmoren glađu i prognan u neku vrstu pustinje.
 
Šesti član - "Sveta" istorija nazvaće se imenom koje joj odgovara, to jeste prokletom istorijom; reči "bog", "spasitelj", "iskupitelj", "svetac", koristiće se da bi se osudili, da bi se obeležili zločinci.
 
Sedmi član - Ostalo sledi iz gornjeg.

                                                  IZDANJE: Fridrih Niče, Antihrist, Grafos, Beograd, 1988, str. 87-90.