KULTURA
Kraljevska izložbena palata u Melburnu je prva građevina u Australiji koja je 2004. uvrštena na UNESKO-vu listu svetske baštine
Od 1788, pa sve do sredine 20. veka, anglo-keltska kulturna tradicija bila je osnov australijske kulture, koja se razvijala pod uticajem specifičnog okruženja i kultura starosedelaca. Tokom poslednjih 50 godina, australijska kultura se razvijala pod snažnim uticajem američke pop kulture (televizije i filma pre svega), masovne emigracije iz zemalja neengleskog govornog područja, i azijskih suseda. Bogata i originalna australijska umetnost - književnost, film, opera, muzika, slikarstvo, pozorište, ples i zanati - poznata je i priznata širom sveta.
Australija ima dugu istoriju likovnih umetnosti, koju su začeli australijski domoroci, crtajući po pećinskim zidovima ili na koži. Od dolaska Evropljanja krajem 18. veka, najčešći motiv australijskog slikarstva je australijski pejzaž, viđen u radovima Artura Stretona, Artura Bojda i Alberta Namatdžire, između ostalih. Tradicija starosedelaca uglavnom je prenošena usmeno, i u uskoj je vezi sa običajima i predanjima o tzv. pravremenu (Dreamtime). Muzika australijskih Aboridžina, njihov ples i slikarstvo, vidljivo utiču na savremenu likovnu i scensku umetnost. Australija ima živu tradiciju u muzici, baletu i pozorišnoj umetnosti; mnoge pozorišne trupe se finansiraju iz federalnog budžeta, preko Australijskog Saveta. Svaki glavni grad ima simfonijski orkestar, dok je Australijska opera postala poznata sa čuvenom divom Džoan Saterlend; australijska muzika obuhvata klasičnu, džez, i mnoge popularne žanrove.
I australijska književnost je inspirisana okruženjem; dela pisaca poput Bandžoa Petersona i Henrija Lousona donose upečatljiv doživljaj australijske divljine. Obeležja kolonijalne Australije, otelotvorena u ranoj književnosti, razležu se do perioda moderne Australije, naglašavajući ideje jednakosti, povezanosti među ljudima (tzv. mateship) i antiautoritarianizma. Patrik Vajt je jedini Australijanac koji je 1973. dobio Nobelovu nagradu za književnost; mnogi ga smatraju jednim od najznačajnijih pisaca na engleskom jeziku u 20. veku. Australijski engleski je osnovno varijanta engleskog jezika; njegova gramatika i izgovor uglavnom se baziraju na britanskom engleskom, ali je obogaćen brojnim lokalnim leksičkim pravilima i frazama, od kojih su neke ušle i u standardni engleski.
Australijski fudbal nastao je u Viktoriji kasnih pedesetih godina 19. veka, a igrao se kako na amaterskom, tako i na profesionalnom nivou. Reč je o sportu koji privlači najveću pažnju publike u Australiji; utakmice su veoma posećene, a člansto u klubovima masovno.
Australija ima dva javna servisa (EjBiSi i višejezični EsBiEs), tri komercijalne televizijske mreže, nekoliko pretplatničkih TV servisa, i brojne javne, neprofitne televizijske i radio stanice. Australijska filmska industrija doživela je kritički i komercijalni uspeh. Svi veći gradovi imaju dnevne novine, a na nivou cele zemlje izlaze dva dnevna lista, Ostrelian (eng. The Australian) i Ostrelian fajnenšel rivju (eng. The Australian Financial Review). Prema podacima Reportera bez granica, Australija je 2006. rangirana na 35. mestu na listi zemalja po slobodi medija, iza Novog Zelanda (19) i Ujedinjenog Kraljevstva (27), ali ispred Sjedinjenih Država. Ovako niska pozicija posledica je ograničenja u pogledu mogućnosti privatnog vlasništva nad medijima u Australiji; zapravo, većina australijskih štampanih medija su pod kontrolom Njuz korporejšna, odnosno Feirfaks midia.
Sport je važan deo australijske kulture. Specifična klima dopušta brojne spoljne delatnosti; 23,5% Australijanaca starijih od 15 godina redovno učestvuje u organizovanim sportskim aktivnostima. Na međunarodnom nivou, Australija ima jake timove u kriketu, hokeju, netbolu (igra slična košarci), ragbiju, a dobre rezultate ostvaruje i u Biciklizambiciklizmu, veslanju i plivanju. Drugi popularni nacionalni sportovi su australijski fudbal, trke konja, fudbal i automobilizam. Australija je učestvovala na svim Letnjim olimpijskim igrama novog doba, kao i na svakim Komonveltskim igrama. Bila je domaćin Letnjih olimpijskih igara 1956. u Melburni i 2000. u Sidneju, a od 2000. godine nalazi se među prvih pet olimpijskih zemalja u odnosu na broj osvojenih medalja. Australija je takođe bila domačin Komonveltskih igara 1938, 1962, 1982. i 2006. U ostale značajne međunarodni sportske događaje koji se redovno organizuju u Australiji spadaju Otvoreno prvenstvo Australije, prvi od četiri grend slem teniska turnira, godišnje međunarodni turniri u i Velika nagrada Australije u formuli jedan. U Australiji je uobičajeno da vlada ili kompanije stipendiraju uspešne sportiste. Televizijski prenosi sportskih takmičenja su veoma popularni; u najgledanije televizijske programe spadaju Letnje olimpijske igre i finala domaćih ili međunarodnih fudbalskih takmičenja (australijskog, odnosno evropskog fudbala).
|
|
|
|
|
|