|
|
|
|
Olimpijske igre |
|
| olimpijske igre | |
| antičke olimpijske igre | |
| moderne olimpijske igre | |
| razvoj olimpijskih igara | |
| politički uticaj olimpijskih igara | |
| doping kontrola | |
| nagrađivanje pobjednika | |
| U antičko vreme, pobednik na Olimpijskim igrama
nagrađivan je vencem od lovorovog lišća. Danas, za sve discipline
svih sportova zastupljenih na olimpijskim igrama, pobednicima u
pojedinačnim i ekipnim, dodeljuju se medalje: za prvo mesto zlatna
medalja (u stvarnosti je to srebro presvučeno zlatom), za drugo
mesto srebrna medalja a za treće mesto dodjeljuje se bronzana
medalja. Ovaj način dodele odlikovanja uveden je na Letnjim
olimpijskim igrama 1908. Na prvim modernim igrama, 1896. godine u
Atini, medalje je primalo samo dvoje prvoplasiranih, a na igrama
1900. i 1904. godine najboljima su dodeljivane raznorazne nagrade i
pehari. Baš zbog toga što se olimpijske igre održavaju svake četiri godine, i javnost i sportisti ih cene, i uspeh na njima priželjkuju mnogo više nego na svetskim prvenstvima ili raznim turnirima, kojih se svake godine održava mnoštvo. Mnogi vrhunski npr. plivači ili atletičari, neretko, jednostavno ne dođu na svetska prvenstva koja se održavaju u predolimpijskoj godini da im to ne bi remetilo zacrtani plan priprema za olimpijske igre. Naravno da je tu izuzetno važna i istorijska dimenzija olimpijskih igara. Nije zato nimalo čudno da mnogi olimpijski pobednici bivaju u svojim zemljama dočekivani i slavljeni kao istinski heroji, baš kao što je to bilo i milenijumima ranije, a u današnje vreme olimpijska pobeda donosi često i materijalnu nagradu. Zbog svega toga i tu velikim delom leži objašnjenje zašto se neki sportisti nastoje pošto-poto dokopati titule olimpijskog pobednika, rizikujući upotrebom dopinga svoje zdravlje, ponekad život, a ponekad i zdravlje svog potomstva.
|
|
 |
 |
 |
 |
 |
 |
