САД су федеративна држава, са 50 федералних држава  и дистриктом Вашингтон. По величини територије и броју становника заузима четврто мјесто у свијету у свијету, а по привредној снази прво. Такав ванредни привредни развој омогућиле су својеврсне природне и друштвене прилике.  По тим се подразумјева изузетна количина природних богатстава, те огроман прилив становништва, као и висок природни прираштај. Удаљеност од свјетских конфликтних зона сигурно није одмогла.

Насељеност је изразтито неравномјерна. Најгушће су насељене Нова Енглеска и средњоатлантске државе између Масачусетса и Пенсилваније. Најмања је густина у сувим подручјима сјеверозапада, између обје Дакоте на сјеверозападу и Неваде и Аризоне на југозападу. Ријетко насељена територија данашњих САД, с богатим и  неискоришћеним природним потенцијалом, доласком Европљана пружила је повољне услове за нагли привредни развој.Климатски услови већег дијела државе повољни су за развој земљорадње. Цијели источни дио државе, до стотог меридијана на западу, добија повољну количину падавина за гајење различитих пољопривредних култура. На Флориди и у приобалном дијелу Мексичког залива влада суптропска и тропска клима која омогућава гајење суптропских култура( шећерна трска, памук, дуван, поврће и воће и др.) и развој туризма. Средоземна клима Калифорније пружа услове за гајење медитеранских култура. У већини држава, посебно између Атлантика и планинског запада,, земљиште је повољно за гајење пољопривредних култура. У сјеверном дијелу државе, сјеверно од географске ширине Чикага, на ледничким наносима налази се пјесковита земља. Јужно и југозападно одатле, у некадашњим преријама, квалитет земље нагло се побољшава и прелази у црницу. Југоисточни дио, посебно апалачко подручје, има мрку шумску земљу, а на источном и јужном приобалном дијелу преовлађује пустињско земљиште. У уздужним долинама Апалача, посебно у њиховом доњем дијелу, налазе се плодни наноси.

Шуме покривају отприлике четвртину површине САД-а. Четинарске шуме прелазе на територију САД из Канаде, и то уз Велика језера и у државама Вермонт и Мејн. Остале влажније покрајине сјевероистока покривене су густом мјешовитом и листопадном шумом. Велике површине Флориде су под боровом шумом. Ванредно велики значај имају четинари у сјеверном дијелу Стјеновитих и Приморских планина, и Сијера Неваде. Најзанимљивији четинар тих шума је секвоја, која спада међу највеће дрвеће у свијету. Секвоје старе 1000 до 1500 година у националном парку у Сијера Невади имају обим од 9 до 10 м(код највећег познатог дрвета 12,28м). У приобалном дијелу расту мање секвоје, и њихов обим на пању износи ''само'' 4 до 6 м. Већина најљепших шума је власништво разних индустријских компанија које се баве прерадом дрвета. Само једна четвртина шума је у државном власништву.

Пољопривредно земљиште САД обухвата 46% укупне површине. Од тога је 20% ораница и 26% травњака и пашњака. За савремену америчку пољопривреду карактеристичан је нагли пад броја фарми и броја пољопривредног становништва, уз паралелно повећање обима земљишта појединих посједа и нагли развој пољопривредне механизације. На више од половине свих обрадивих површина производесе житарице, највише кукуруз, углавном намијењен сточарству, док је пшеница најважнија извозна култура. Велике обрадиве површине засијане су овсом и јечмом, а нешто мање површине ражи и пиринчем. САД држи петину свјетске производње памука( од тога трећина у Тексасу, четвртина у Аризони, Њу Мексику и Калифорнији), петину свјетске производње дувана( до тога: 40% Сјеверна Каролина и 50% Кентаки, Вирџинија, Јужна Каролина, Тенеси и Џорџија). Значајно је, такође, повртарство, воћарство и виноградарство, посебно у Калифорнији и Флориди. САД су први произвођач дувана, памука, овса и соје.

Укупна вриједност сточарске производње премашује укупну вриједност земљорадничке производње.  Млијечно сточарство је првенствено развијено у густо насељеном сјевероистоку, а месно у централним и источним државама. Планински запад је подручје овчарства. Главна тржишта стоке за клање су Омаха и Чикаго.

САД су изразито индустријска земља, са 77% учешћа индустријске производње у националном дохотку. Највећа је концентрација индустрије између Бостона и Балтимора на истоку, Чикага и Сент Луиса на западу, уз источне падине Апалача, у приобалном подручју Тексаса, Луизијане и Калифорније. Питсбург има највећу концентрацију челичне индустрије у свијету.