Izvodi iz pisama

SUFENEKERU

… Jedan savet, ne slikajte previse prema prirodi. Umetnost je apstrakcija, izvlacite iz prirode razmisljajuci pred njom i mislite na visa dela koje ce nastati.
… Moji poslednji radovi su dosta odmakli i mislim da cete pronaci jedan osoben ton, ili pre potvrdu mojih ranijih traganja. … Postovanje koje sticemo samo o sebi i zasluzena osecanja vlastite snage su, na ovom svetu, jedina uteha. Rente, na kraju, njih poseduje vecina grubijana.
(14. avgust 1888. Pont-Aven.)

VINSENTU VAN GOGU

Dragi moj Vinsente,

nemojte brinuti zbog studija koje sam namjerno ostavio u Arlu zato sto nije vredelo truda da ih ponesem. Naprotiv, albumi s crtezima sadrze zapise koji su mi od koristi i prihvatam vasu ponudu da mi ih posaljete. Isto kao i dve maske i rukavice.
Zalim sto sam nepaznjom zaboravio sva svoja izvinjenja. Otkad sam stigao u Pariz Bernara sam video dva puta. Ima dobre izgleda da izbjegne vojsku zbog uskog grudnog kosa ali ce mu se sudbina odluciti tek krajem februara. Cini se da ga otac sve vise gnjavi zbog slikanja zbog nesrecnog pisma koje je sam napisao njegovoj porodici.
Ne, jos nisam izradio portrete posto sam vreme proveo u jurnjavi. Sada kada imam atelje u kom spavam laticu se posla. Zapoceo sam jednu seriju litografija da bih ih objavio i tako izasao u javnost. To sam uostalom uradio po savetu i pod pokroviteljstvom vaseg brata.
Prionucu na portrete citave porodice Sufeneker, njega, njegove zene i njegovo dvoje djece sa crvenim stolnjakom. U ovom trenutku u Parizu vlada ljuta zima. Ja sam se osim toga zabavljao praveci krokije na velikoj pijaci i trazicu da mi poziraju nosaci sa svojim velikim sesirima dok nose vrece i mesarske polutke. Ta mi zamisao ne izlazi iz glave.
(Oko 20. januara 1889. Pariz.)

EMILU BERNARU

… Trenuci sumnje, rezultati koji nikada ne dosezu vasa ocekivanja, oskudana ohrabrenja drugih – sve to pomaze da nam se koza odere trnjem… Slikarstvo jeste, na kraju, neprestana borba s materijom… Mene Koro, DJoto privlace necim sasvim nezavisnim od pouzdanih svojstava njihovog slikarstva. Vi znate kako visoko misljenje imam o onome sto Dega radi, pa ipak ponekad se desi da osetim da mu nedostaje ono nesto uz to: srce koje kuca. Decje suze nesto znace, isto tako, mada u njima nema mnogo mudrosti.
(Februar 1889. Puldi.)

METI GOGEN

… U svom kratkom pismu kazes da verujes da sam sasvim jadan I dobro Kazes. Zasto nad tim liti suze? Ali nije dobro sto su nasi zivoti u haosu. Ociyo, plac ne donosi nista dobro. Proslist se e moze izbrisati, ali se ponekad moze zaboraviti…
(Novembar 1890. Pariz.)

ISTOJ
… Sufeneker me hvali, kazes, zecelo previse a ipak on ponavlja gotovo doslovice ono sto mnogi drugi kazu o meni, sta vise cak i Dega: '' On je razbojnik, kaze, ali sveti. To je otelovljena umetnost. '' ...
(Decembar 1890. Pariz.)

SUFENEKERU

… Mladezi sam podario, na neki nacin, umesto pouke, slobodu: zbog mojih smelosti, svi se danas usudjuju da slikaju mimo prirode i svi iz toga izvlace korist, prodaju pored mene zato sto jos jednom sve sada izgleda pojmljivo zahvaljujuci meni. …
(10. april 1896. Tahiti.)

SARLU MORISU

… Nadomak starice na umoru, neobicna, glupa ptica privodi kraju svoju pesmu poredeci inferiorno bice sa inteligentnim bicem u tom znacajnom pitanju postavljenom u naslovu: Sta smo? Svakodnevni zivot. Covek se instiktivno pita sta to sve znaci: Odakle dolazimo? Izvor. Deca. Pocinje zivot. Iza drveta, dve zloslutne prilike zaogrnute u tamne odore pridaju nadomak Drveta Znanja svoj ton teskobe izazvan tim znanjem, u kontrastu sa jednostavnim bicima u iskonskom okruzenju koje bi moglo biti ljudska predstava o Raju, bica koja se prepustaju radostima zivota. …
(Bez datuma, 1901. Tahiti.)



 

NAZAD