LALE

Pre više od četiri veka, u Evropu su iz Male Azije prenete lale a u Holandiju, takozvanu "zemlju lala", tacno 1554. godine. Ni jedna biljka, čak ni orhideja, nije izazvala takvo interesovanje i pomamu kao lala. Od pralale i prvih lukovica, donesenih s Levanta, danas je poznato viče od 3000 sorti, jer masta selekcionara oduvek je bila neiscrpna. Istorija beleži da se za lale borilo i ginulo, na njima se dobijalo i gubilo imanje.

Lale pripadaju porodici ljiljana. Zbog brojnih oblika i varijeteta, kao i bogatstva boja, lala je od davnina omiljena. Postoje sorte sa malim i velikim cvetovima, jednostavnim i punim, zatim sa cvetovima koji lice na ljiljan ili papagaja i sl. Boje su od bele, zelenkasto-bele, žute, ruzičaste do tamnocrvene a ima i crnih lala. Veoma su zanimljive i dvobojne lale. Lale su tipično sezonsko cveće koje se u cvećarama moze pronaći od marta. Ime tulipan ili lala poreklo vodi od persijske reči - dolbend koja znaci turban. Nega i cuvanje u vazi: Cvetne stabljike odrezite ravnim rezom. Vazu samo do polovine napunite vodom. Drzite na hladnijem mestu, prvenstveno noću, to će cvetovima produziti životni vek. Poklanjanjem lale iskazuje se ljubav. Gajenje: Lala je zeljasta višegodisnja biljka. Lukovice se sade sredinom septembra na dubinu od 10cm. Saksije treba da budu duboke najmanje 15cm. Najlepše su u širokim posudama u koje moze da stane vise lukovica, i to jedna blizu druge. Stavite posudu u hladniju prostoriju, a za tridesetak dana prebacite ih u mračnu gde je temperatura od 14-15*C. Na kraju ih prebacite na svetlo mesto gde je temperatura izmedju 18 i 20*C. Zalivajte ih obilno i zasadite. Kada cvetovi uvenu, lukovice stavite u hladnu prostoriju.

Zavisno od klime, sade se od septembra do novembra.
Prosječna visina cvijeta: 12-60cm, zavisno od sorte i klimatske zone.
Dubina sadnje: 20cm za velike lukovice i 12 cm za male.
Razmak između likovica: 5-10 cm.

POČETNA STRANA