BIOGRAFIJA

    Tokom svog boravka na Patent Office-u,napravio je veliki deo svojih otkrica i postao je jedan veoma uticajan covek u Bernu.1909 postao je profesor na univerzitetu u Cirihu a 1911 profesor na univerzitetu u Pragu. Godine 1914 postao je direktor Kaiser Wilhelm Physical Instituta u Berlinu,gde je radio kao i profesor. Dobio je Njemacko drzavljanstvo 1914 godine,gde ostaje sve do 1933, odakle je emigrirao u SAD zbog tada trenutne anti-jevrejske politicke situacije.

    U SAD-u je dobio posao profesora na univerzitetu u Prinstonu,gde je radio sve do 1945 godine kada se povlaci iz svoje prakse.Americki drzavljanstvo dobija 1940.godine.

    Posle Drugog svetskog rata je bio vodeca figura u World Government Movement-u, bilo mu je ponudjeno da postane predsednik Izraela ali je to on odbio. Saradjivao je sa prof. Chaim Weizmann-om,s kojim je zelio da osnuje Hebrew University u Jerusalimu.

    Na početku svoga naučnog rada, Einstein je shvatio neadekvatnost Newton-ove mehanike i svojom Specijalnom teorijom relativnosti pokusao da poveze do tada Newton-ovu mehaniku i elektromagnetna polja. Suočavao se sa problemima klasicne mehanike, koji je resio uvodjenjem Kvantove teorije:sto je dovelo do resavanja problema sa kretanjem cestica u molekuli(Brownian-ova kretanja).

U svojim prvim danima u Berlinu,Einstein  je postulirao zavrsnu teoriju relativnosti,koja i dan danas glasi:   

         1)Svi fizicki zakoni izrazavaju se isto u svim inercijalnim sistemima.

         2)Brzina svetlosti,to jest maksimalna brzina prenosa interakcija,je u svim inercijalnim sistemima ista.

Takodje je usavrsio gravitacionu teoriju i 1916 godine je objavio ova dva postulata Specijalne teorije relativnosti.Tokom ovog perioda je doprineo razvoju teorije radijacije i staticke mehanike.

    U jesen 1896, Srpkinja Mileva Marić (gore slika desno) započinje svoje studije medicine na Univerzitetu Cirih, da bi se već posle prvog semestra prebacila na Savezni politehnički institut gde, kao jedina žena upisana te godine, studira na istom smeru kao i Ajnštajn. Milevino druženje sa Ajnštajnom razviće se u pravu ljubavnu romansu tokom sledećih par godina, i pored povike njegove majke kojoj je smetalo to što je ona previše stara za njega, što nije Jevrejka, i što ima fizičku manu (jedna noga bila joj je nešto kraća od druge). Ajnštajn je oženio Milevu Marić 6. januara, 1903. Ajnštajnova ženidba sa Marićevom, koja je bila matematičarka, predstavljala je u isto vreme i lično ali i intelektualno partnerstvo i vezu. Za Milevu Ajnštajn je govorio: „Ona je stvorenje jednako meni samom i koje je jednako nezavisno i jako kao što sam i ja“. Ronald Klark (Ronald W. Clark), Ajnštajnov biograf, tvrdi da distanca koja je postojala u Ajnštajnovom braku sa Milevom, za njega bila preko potrebna, jer da bi upotpunio svoj rad on je morao da postigne neku vrstu intelektualne izolacije. Abram Jofe (Abram Joffe), sovjetski fizičar koji je poznavo Ajnštajna, u jednoj smrtovnici piše o njemu “Autor radova iz 1905 bio je... birokrata u Patentnom birou u Bernu, Ajnštajn-Marić”, i ovo je nedavno bilo uzeto kao dokaz saradničke strane njihove veze. Međutim, prema Albertu Martinezu (Alberto A. Martínez) iz Centra za studije Ajnštajna Univerziteta Boston, Jofe je jedino time pripisao autorstvo Ajnštajnu, jer, kako on misli, bio je to uvreženi švajcarski običaj da se dodaje ženino prezime iza muževljevog imena. Ipak, razmere Milevinog uticaja na Ajnštajnovo delo još uvek su kontroverzno i diskutabilno pitanje.

14. maja 1904, rodio se Albertov i Milevin prvi sin, Hans Albert Ajnštajn, (Hans Albert Einstein). Njihov drugi sin, Eduard Ajnštajn, (Eduard Einstein) , rođen je 28. jula, 1910. Hans Albert će kasnije postati profesor hidrauličkog inžinjeringa na Univerzitetu Kalifornije, Berkli, imajući veoma malo kontakata sa svojim ocem, ali deleći njegovu ljubav ka jedrenju i muzici. Mlađi brat, Eduard, želeo je da razvije praksu frojdovskog psihoanalitičara, ali je institucijalizovan zbog šizofrenije i umro je u jednom azilu. Ajnštajn se razveo od Mileve 14. februara, 1919., da bi oženio Elzu Lovental (Elsa Löwenthal), rođenu Ajnštajn, (Lovental je bilo prezime njenog prvog muža, Maksa) 2. juna, 1919.. Elza je bila Albertova prva rođaka sa majčine strane, i njegova rođaka u drugom kolenu sa očeve strane. Bila je tri godine starija od Alberta, i negovala ga je kao bolničarka, nakon što je pretrpeo delimični slom živaca kombinovan sa jakim stomačnim bolovima. U ovom braku nije bilo dece.

DRŽAVLJANSTVO

Ajnštajn je po rođenju bio nemački državljanin ali je sa 17 godina, 28. januara 1896, na vlastiti zahtev i uz odobrenje oca, razrešen nemačkog državljanstva. Sledećih pet godina bio je lice bez državljanstva do 21. februara, 1901. kada stiče švajcarsko državljanstvo, kojega se nikada nije odrekao. Stekao je prusko državljanstvo 14. aprila 1914. kada je stupio u prusku civilnu službu. Zbog političke situacije i progona Jevreja u nacističkoj Nemačkoj, u martu 1933. je napustio civilnu službu, čime je izgubio i prusko državljanstvo. Prvog oktobra 1940. godine Ajnštajn je postao državljanin Sjedinjenih Američkih Država i do smrti je ostao dvojni državljanin (SAD i Švajcarske).