UTICAJ NA DANAŠNJU KULTURU
Prema "Rangiranju najuticajnijih ličnosti u istoriji", on
je "najveći naučnik
dvadesetog veka i jedan
od najsuperiornijih intelektualaca svih vremena"". Ajnštajnova popularnost je
takođe dovela do široko rasprostranjenog korišćenja njegovih slika u svrhu
reklamiranja i prodavanja robe, uključujući i registraciju “Alberta Ajnštajna”
kao zaštitnog znaka.
Albert Ajnštajn je postao subjekt mnogobrojnih novela,
filmova i igranih komada, uključujući Žan-Klod Karierovu francusku novelu iz
2005, “Ajnštajne molim vas” (“Einstein S'il Vous Plait”), Nikolas Regov film
“Beznačajnost” (Insignificance), Fred Šepisijev film I. Ku. (I.Q.) (gde ga je
glumio Volter Matau. Alan Lajtmanovu novelu “Ajnštajnovi snovi”, i Stiv Martinov
komični komad “Pikaso na Lapen Agilu” (Picasso at the Lapin Agile). On je bio i
subjekt Filip Glasove opere iz 1976 “Ajnštajn na plaži”. Njegova humoristička
strana takođe je tema i
Ed Mecgerove monodrame “Albert Ajnštajn
praktični Bohemijanac”.
On je takođe često korišćen kao model za oslikavanje likova ludog naučnika ili
rasejanog profesora u raznim delima i romanima, pošto njegov karakter i
prepoznatljiva frizura sugerišu ekscentričnost, ili čak i ludilo, zbog čega je
naširoko kopiran ili karikiran. Saradnik časopisa TAJM, Frederik Golden,
referisao je o Ajnštajnu kao o “Ostvarenju snova svih karikaturista”.
Na
Ajnštajnov 72. rođendan, 1951, fotograf UPI-ja (United
Press International)
Artur Sase (Arthur Sasse) pokušavao je da ga nagovori da se nasmeši u kameru.
Pošto je to već učinio mnogo puta tog dana, Ajnštajn je umesto osmeha isplazio
svoj jezik. . Ova slika postala je ikona pop kulture zbog njenog kontrasta
genijalnog naučnika koji se prikazuje u momentu svoje
lakomislenosti.
Jahu Sirius (Yahoo
Serious) australijski film mejker, koristio
je ovu fotografiju kao inspiraciju za svoj namerno anahronistički film “Mladi
Ajnštajn”. Ova slika je takođe korišćena kao poster u Britaniji kao deo
edukativnog programa o disleksiji, na kojem je postojala niska postera velikih
naučnika, mislilaca i umetnika i vođen je razgovor o neosnovanim tvrđenjima da
su oni imali disleksiju.
 |
 |
 |
 |
 |
 |