Teniski tereni

Tenis se igra na teniskom terenu — na čvrstoj podlozi, sa niskom mrežom na sredini terena.U tenisu se koriste četiri vrste terena: šljaka, tvrdi tereni, tereni na travi i tereni za igranje zatvorenom prostoru. Svaki teren ima određene prednosti za igru.Na Australiian i US Openu igra se na tvrdoj podlozi (iako su nekad to bili tereni na šljaci i travi).Na Otvorenom Francuskom Prvenstvu igra se na šljaci dok se na Wibledon-u igra na travi.

Vrste terena                                  

U tenisu se koriste četiri vrste terena:

1. šljaka

2.tvrdi tereni

3.tereni na travi i zatvoreni tereni

 

Na svakom terenu postoje određene prednosti za igru.Na Otvorenom prvenstvu Australije i SADa se igra na tvrdoj podlozi (iako su u prošlosti koristili terene na šljaci i travi), Otvoreno prvenstvo Francuske se igra na šljaci, dok se Vimbldon igra na travi.

Tereni od šljake su napravljeni od lomljenog kamena ili cigli i mogu biti zelene ili crvene boje. Crvena šljaka je sporija od zelene. Šljakasti tereni se smatraju sporim terenima jer loptica odskače relativno visoko i sporije tako da je igračima teško da udare winere. Poeni obično traju duže i jako je mali broj winera. Zbog toga ovakve terene vole igrači koji igraju više sa osnovne linije i defanzivno. Igrači obično stoje daleko iza osnovne linije. Kretanje na šljakastim terenima se veoma razlikuje od drugih terena. Igranje na šljaci često uključuje proklizavanje ka loptici tokom udarca, za razliku od tvdih terena i trave gde do loptice trči i mora da se zaustavi.

Najpoznatiji tereni od šljake su Roland Garros.
Tvrdi tereni su obično napravljeni od betona ili plastike. Smatraju se srednje brzom podlogom gde loptica brzo ide i odskače nisko i zbog toga poeni traju relativno kratko. Snažni igrači sa jakim servisom imaju blagu prednost. Ovakvi tereni se mogu razlikovati po brzini ali su brži od šljakastih terena i sporiji od travnatih. Tvrdi tereni smatraju se pogodnim za najveći broj igrača. 

Travnati tereni su najbrži tereni. Oni sadrže travu koja je uzgajana na veoma tvrdoj zemlji slično golf terenima, koja daje dodatne efekte loptici u zavisnosti od toga u kakvom je stanju trava, kada je zadnji pu košena i kakve su posledice prethodnog meča. Poeni traju veoma kratko i servis igra najznačajniju ulogu, i zbog toga se faforizuju servis-volej igrači. Ova podloga je mekša od tvrde podloge i zbog toga loptica niže odskače tako da igrači moraju da udare lopticu mnogo ranije. Zbog velikih troškova izgradnje, ovi tereni su retki kao i zbog toga što se moraju zalivati i kositi veoma često a i vreme sušenja posle kiše je veliko.

Zatvoreni tereni mogu biti napravljeni od drveta, betona ili tepiha. Tepih je najčešći slučaj indoor terena. I kao takvi su najbrži ali opet sporiji od trave. Betonski tereni su veoma slični otvorenim betonskim terenima. Najređi oblik su tereni sa drvenom podlogom koji su takođe veoma brzi.

Teniski teren je ravna površina koja je na sredini odjeljena mrežom visine 107 cm na rubovima, koja je na sredini nešto niža - 91 cm. Dimenzije terena se razlikuju za pojedinačnu odnosno igru parova, ali je uobičajeno da na jednom terenu postoje oznake za obje varijante. Još se na terenu sa svake strane ističu po dva servisna polja, u koja je, ovisno na koju se stranu servira, prilikom servisa potrebno ubaciti lopticu.

Moderni reket je napravljen od kompozitnih materijala (karbon, kevlar, različite legure željeza i aluminija) dok je ranije uglavnom bio od drveta. Reket se sastoji od ručke i glave reketa. Na glavi reketa su razapete žice, koje su danas također uglavnom od umjetnih materijala. Žice se napinju na različitu napetost (tvrdoću), zavisno od snage i tehnike tenisera.