SRPSKO-TURSKI RAT

                                     (1876-1878)               

U Bosni i Hercegovini je 1875 godine izbio veliki ustanak koji je trajao sve do 1878 godine.Ovaj ustanak počeo je 16 augusta,a izbio je iz    različitih razloga.Jedni su htjeli slobodu,samostalnost,Peka Pavlović širi ideju da se Hercegovina treba pripojiti Crnoj Gori,dok Hrvati u Bosni traže da ona uđe u sastav Hrvatske.Javlja se i ideja da se BiH pripoji Srbiji,u kojoj je postojala opcija Obrenovića i Karađorđevića.Dok se Vasa Pelagić zalaže za socijalne reforme,ravnopravnost i ukidanje zaostalog sistema.Međutim na kraju ovog ustanka nijedna od ovih ideja se neće ostvariti.

Milan je u početku bio protiv rata ,ali u državi su svi smatrali da treba pomoći ,tako da je Srbija ušla u ovaj rat i potpisala 1876 godine ugovor sa Nikolom Petrovićem.Zanimljivo je da je u isto vrijeme i Rusija ratovala sa Turskom ,no od nje nije stigla očekivana pomoč.Tokom rata Turska vojska je doživjela mnogo poraza .Uprkos ovoj činjenici i ishodu rata Austrougarska i Rusija su sklopile dogovor da se Srbija ne smije širiti ka zapadu.Tako da Srbija 1877 potpisuje mir sa Turskom,koji će trajati samo nekoliko mjeseci.Rusija ulazi ponovo u rat i nanosi teške poraze Turskoj.

• 2 marta 1878 sklapa se SAN STEFANSKI MIR između Rusije i Turske,kojim je Srbija doživjela veliki moralni poraz.Ovaj mir je trebao stvoriti "Veliku Bugarsku"koja je trebala biti satelit Rusije. Odnosno ,plan je bio da se stvori Velika Bugarska kneževina,preko koje bi se mogao izvršiti uticaj na Balkan.Naravno Austrougarska,Engleska ,Francuska i Njemačka to neće dozvoliti ,pozivaju Ruse da revidiraju mir,što će dovesti do Berlinskog kongresa.

                                                                                                                                                                 NAZAD