Dmitar Ivanovič Mendeljejev je rođen u Sibiru kao posljednje od  14 djece. Mendeljejev je revolucionisao naše razumijevanje osobina atoma i stvorio periodni sistem elemenata koji se vjerovatno nalazi u svakom kabinetu hemije u svijetu. Nakon je što je njegov otac postao slijep i nije više mogao izdržavati porodicu, Mendeljejeva majka je otvorila fabriku stakla da pomogne porodici. Ali u vrijeme kad je Mendeljejev završio srednju školu, njegov otac je umro, a porodična fabrika izgorila. Sa većinom svoje djece, njegova majka je odvela sina u Sankt Peterburg, gdje je radila neumorno i uspješno da bi poslala sina na fakultet.

1849. kada je Mendeljejeva porodica došla u Moskvu, bilo je političkih nemira, tako da su u univerzitetu odbijali primiti one koji nisu bili iz Moskve, pa su odbili i Mendeljejeva. Zbog toga se porodica odselila u Sankt Peterburg, gdje se uz pomoć prijatelja Mendeljejev uspio upisati na fakultet u jesen 1850. Njegova majka je umrla ubrzo nakon njegovog upisa, a nekoliko mjeseci kasnije i njegova starija sestra. Obje su umrle od tuberkuloze. Na samrtnoj postelji Mendeljejevu je majka rekla da se uzdrži od iluzija, da insistira na radu, a ne na riječima, te da strpljivo traži božansku i naučnu istinu. Te riječi je Mendeljejev smatrao svetim.

Mendeljejev je nastavio raditi i dobro učiti na fakultetu, te je brzo napredovao do treće godine, kada je dobio bolest zbog koje je morao ostati ležati u krevetu sljedeću godinu. Ipak je nastavio studije, tako što su ga profesori i prijatelji sa fakulteta posjećivali i davali mu zadatke. Mendeljejev je završio fakultet na vrijeme kao najbolji student.

No njegovo zdravstveno stanje se nije poboljšavalo. Doktori su pretpostavljali da ima tuberkulozu, te su mu davali maksimalno još dvije godine života, pod uslovom da živi bolje i zdravije. No Mendeljejev je već imao životne ambicije na umu i nadajući se da produži svoj život što je više mogao, otišao je u Simferopolj na Krimu kraj Crnog mora, gdje je radio kao profesor u gimnaziji. Tada je imao 21 godinu i njegov život na jugu je bio dobar. Ubrzo je zadobio snagu da doktori više nisu našli tragova tuberkuloze u njegovom organizmu.

1856. se vratio u Sankt Peterburg i odbranio svoj magistarski rad na temu „Istraživanja i teorije o širenju supstance pri zagrijavanju.“ Nakon toga se koncentrisao na karijeru profesora i istraživanja.

1859. mu je je dobio zadatak od Ministarstva da ode u inostranstvo da uči i razvije naučne i tehnološke inovacije. Između 1859 i 1861 je studirao gustinu gasova sa Regnaultom u Parizu i radove spektroskopa sa Kirchoffom u Hajdelbergu. Imao je priliku i da sarađuje s Borodinom i da sluša Canizzaroa, te su ovi naučnici uticali na njegov rad.

Nakon puta u inostranstvo vratio se u Rusiju, gdje je 1863. je postao profesor hemije na Tehnološkom institutu, a 1866. profesor hemije na Univerzitetu, gdje je i doktorirao.

Tokom svog života je bio svjedok represije i nemira u državi. Kasnije je iskoristio svoj ugled i moć da govori protiv toga. Zbog uplitanja u politiku je i 1890. dao otkaz na Unverzitetu. I Mendeljejevov privatni život je imao nemira mnogo godina. 1863. je zbog velikog uticaja svoje sestre Olge, oženio se Feozvom Nikičinom Lasčevom. Imali su dvoje djece, ali Mendeljejev nikad u stvari nije istinski volio suprugu i malo je vremena provodio s njom. Postoji priča po kojoj ga je Feozva pitala da li se oženio njom ili naukom. On je odgovorio da se oženio i njom i naukom, ukoliko to nije bigamija, a ako jeste onda se oženio naukom. 1882. se razveo od Feozve i oženio se najboljuom prijateljicom svoje nećake, Anom Popovom. Ona je bila dosta mlađa od njega ali su se njih dvoje zaista voljeli i živjeli srećno do njegove smrti. Imali su četvoro djece: Ljubova, Ivana i blizance Vasilija i Mariju. Ana je imala uticaj na njegove poglede o umjetnosti, tako da je primljen na Akademiju umjetnosti zbog svojih kritika i slikanja. Mendeljejevu je fizički izgled postajao sve manje i manje važan, tako da se govorilo da se šišao i brijao samo jednom godišnje.

Mendeljejev je objavio mnogobrojne publikacije od 1854. („Hemijska analiza uzorka iz Finske“, 1854) do posljednjih 1906. Najpoznatija je "Organska hemija", koju je objavio 1861, kada je imao 27 godina. Pisao je i knjige za škole, jer nikad nije zaboravio značaj obrazovanja. Bio je jedan od osnivača Ruskog društva hemičara i pomogao da se ostvari komunikacija između evropskih i američkih naučnika.

Njegovo najveće dostignuće je stvaranje periodnog sistema elemenata i otkriće zakona periodičnosti. 1869. je i prezentovao zakon periodničnosti, koji glasi: Osobine elemenata i njihovih jedinjenja periodično se ponavljaju s porastom njihovih relativnih atomskih masa. 1870. je rekao kako je moguće predvidjeti tri nova elementa (eka-aluminijum, eka-bor, eka-silicijum). Svijet nauke je bio zbunjen i mnogi su ismijavali Mendeljejeva predviđanja. Tek su u novembru 1875, kada je otkriven eka-aluminijum, koji je nazvan galijum, Mendeljejeve ideje shvaćene ozbiljno. I druga dva elementa su pronađena kasnije, te je dokazano da su njihova svojstva vrlo slična svojstvima koje je Mendeljejev predvidio.

Mendeljejev je primio mnogobrojne nagrade za svoja otkrića. Umro je 1907.

Izvor: http://www.corrosion-doctors.org/Biographies/MendeleevBio.htm