× Index 1. Uvod u logiku 2. Pojam 3. Sud 4. Zaključak Quiz

abc Logika

log2010

Koji imperativ treba poslušati i prihvatiti na putu dolaska do pojam? Misli glagolski! Stvari oko nas ili bića su prisutna ali bitak ili bivstvovanje se određuje kao predikat svake stvari. Def. pojma u Logici Gaje Petrovića je"Misao o bitnim karakteristikama onog što mislimo."
Sokrat o pojmu-cilj znanja je da induktivno-dijalektičkom metodom uz pomoć ironije i majeutike dođe do pojma tj. definicije, znanja i univerzalne istine.
Aristotel o pojmu-Za Stagiranina, pojmovi su nepomični, a misao je akt, koji se nalazi izvan postojanja i kretanja. Ali put do pojma, znao je Aristotel, nije još ni znanje, a ni istina. Jedino iz univerzalnog iskustva koje potpuno miruje u duši proizlaze principi umjetnosti i nauke. „ Dakle, ove sposobnosti nisu u nama urođene u jednom određenom obliku [...]. Kad u jednoj bici, usred poraza, svi beže, pa se jedan vojnik zaustavi, -tada se zaustavlja i drugi, a potom i treći,-i tako se sve to nastavlja dok se vojska ne vrati u svoj prvobitni red. Slično tome, i duša je sazdana na način da može osećati tako nešto“. (Aristotel, 1970: 358) Između, ono što omogućava vezu i u silogizmu, ostaje tajna. To su poteškoće prisutne na putu teorijske istine. Put dolaska do pojma je induktivan. Na tom putu nije istina. Istina se saznaje iz univerzalnog iskustva, deduktivnim putem.
Kant o pojmu i mišljenju - Govoreći o razlici između opažaja kao neke pojedinačne predstave i pojma kao opšte ili reflektovane predstave, Kant mišljenje naziva saznanjem putem pojmova [shvatanja].(Kant, 1990: 111)

Zadaci

Objasni pojam!
Razmisli o Aristotelovom određenju glagola u Organonu.„Glagol je reč koja dodaje svom značenju značenje vremena [...]. Delovi vremena,odvojeno uzeti, ne znače ništa za sebe.( Aristotel, 1970:54)

log2020

„Svaki pojedini pojam, kao delimični pojam sadrži se u predstavi stvari; kao osnovi razlogu saznanja , to jest kao obeležju , te stvari se sadrže pod njime. U prvom pogledu svaki pojam ima neku sadržinu , a u drugome neki obim .“ (Kant, 1990:116) Sadržaj pojma je skup bitnih oznaka pojma. Obim pojma je skup pojedinačnih slučajeva na koje se jedan pojam odnosi. Denotacija je područje predmeta označenih datim terminom. Konotacija je skup karakteristika označenih predmeta koji čine značenje datog termina. Uniforma denotira-čin. Uniforma konotira- prestiž i autoritet.

log2030

Jasni pojmovi su pojmovi čiji obim je poznat.
Razgovjetni pojmovi su pojmovi čiji sadržaj je poznat.

Zadaci

Navedi primjer za jasne i razgovjetne pojmove!

log2040

Identitet je istovjetnost sadržaja i obima dva pojma.
Y² = Y x Y

Slika 005
Intereferencija je odnos dva pojma koji se razlikuju po sadržaju i djelimično po obimu.
Slika 008
Dva koordinirana pojma koji se međusobno razlikuju više nego ma koja  druga dva koordinirana pojma nazivaju se kontarnim ili suprotnim  pojmovima.
log2070

Primjer superordinirani i subordinirani pojmova koje navodi Gajo Petović u svojoj Logici su: ’učenik ’i ’maturant’ ’biljka’ i ’živo biće’’.

log2080

Pojmovi koji su subordinirani istom višem rodnom pojmu, a u svom sadržaju imaju međusobno nespojive oznake, pa ne mogu imati ni djelimično zajednički obim nazivaju se koordiniranim pojmovima. Primjer koji navodi Gajo Petrović za koordinirane „pojmove je „' konj' i 'slon' (oba su subordinirana pojmu ' sisavac', a nema nikakvih konja koji su ujedno slonovi) , 'katolik 'i' protestant' ( oba su kršćani,a katolik ne može istovremneo biti i protestant)“. ( Petrović, 1985:35)

log2090

Disparatnost ( neuporedivost ) je odnos među pojmovima koji nemaju ništa zajedničko ni po obimu ni po sadržaju.

Slika 006
Ekvipolencija pojmova je kada im je sadržaj različit a obim istovjetan.
log2110.png
Dva koordinirana pojma, od  kojih jedan predstavlja negaciju specifičnih oznaka drugog, a oba zajedno  iscrljuju obim pojma koji im je superordiniran, imenuju se kao kontradiktorno koordinirani pojmovi.
Slika 009
Kontradiktornost je odnos između pojmova gdje postoji potpuno uzajamno isključivanje karakteristika sadržaja.
log2130 009
Definicija je sud kojim se nedvosmisleno određuje sadržaj jednog pojma. Postoje pravila definisanja. Od definicije se zahtijeva 1. adekvatnost – ni preširoka ni preuska 2. akuratnost – da sdrži samo bitne oznake po kojima se sadržaj nekog pojma razlikuje od sadržaja drugih pojmova 3. ne smije se kretati u krugu – čuvati se treba cirkularnosti 4. pozitivni pojmovi se ne smiju definisati negativno. 5. ne treba se služiti slikama. Definicija koja nije ni preširoka ni preuska naziva se adekvatna definicija. Definicija koja sadrži samo bitne oznake po kojima se sadržaj nekog pojma razlikuje od sadržaja drugih pojmova je akuratna definicija. Definicija "čovjek je živo biće koje nije ni biljka ni životinja" je negativna definicija.