UVOD

               Hrvatski pesnik i pripovedac Ivan Goran Kovacic , svojim stvaranjem i zivotnim opredeljenjem , olicava socijalni bunt i neponovljivu vertikalu ljudskog u hrvatskoj knjizevnosti. Bio je na strani onih koji pate i grcaju zbog nepravdi, na strani istine pa ma kakva ona bila , protiv zlocina pa ma od koga on poticao. 

           Duboko socijalan i buntovan , a izuzetno nadaren i obrazovan , naglaseno ekspresivan u tonu i izrazu , sasvim moderan u stvaralackom postupku , u svojim pesmama i proznim delima, razvijao je metaforu o grubosti , tiraniji i zlocinu u ovome svetu, ali i o ljudskom koje nikada ne iscezava do kraja.Njegov eticki odnos prema coveku i njegov humanisticki angazman najbolje potvrdjuju stihovi

                   Ako je tudjem djetetu zaklana majka

                  i objesen otac zar neces svisnuti?

                  Zar neces vrusnuti?

          Eto stihova koji ga i danas, nakon toliko godina , iznova aktualizuju i cine nezaobilaznim u ovom vremenu  .                                   

povratak