EMINA
Sinoć,kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo,u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.
Ja kakva je, pusta!Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad šeće i plećima kreće...
Ni hodžin mi zapis više pomoći neće!...
Ja joj nazvah selam.Al` moga mi idina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;
S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!
Malo ne posrnuh,mojega mi idina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me jednom pogledala mrko,
Niti haje,alčak,što za njome crko!... NAPRED
|
|
|
|
|
|