I
JA SAM TE VOLEO OKEANU!Kao Čajld Harold i Bajron se "grozio vlastite zemlje". "Kako sam bio lud da se vratim", govorio je on. Sećao se mirisa majčine dušice i lavendla, jasnih planinskih obrisa iznad plavog mora, zemalja gde ni o kom nije brinuo niti ko o njemu.
U proleće 1917. lekari Bajronu preporučuju promenu vazduha. Zdrava klima uticala bi na snižavanje njegove groznice. Hobhauz je bio već peti mesec u Rimu i izučavao arheologiju; pozvao je svog prijatelja u posetu. Za Čajld Harolda Rim je bio najsavršenije mesto za sanjarenje. U svetu nije postojala lepša zaliha bajronovskih tema. Veličina i opadanje, ruševine i lepota, na svakoj okuci sretala su se mesta priznate lepote... Razmišljanje nad grobnicom Cecilije Metele. Kakva je ona bila, ta velika dama što spava u tvrđavi? Je li bila čedna i lepa? Da li je umrla mlada sa poslednjim rumenim zrakom na detinjim obrazima, ili jako stara, sa dugim svetlo - srebrnastim pletenicama? Imao je toliko čulnog osećanja da se raznežio nad grobnicon te nepoznate...Sanjarenje na Palatinu. Noćne ptice uvlačile su se među kamenje obavijeno bršljanom, kamenje od koga je nekad bio sazidan dvorac Imperatora... Večni moral svake ljudske istorije. Sloboda porađa slavu, zatim Slava Bogatstvo, Tiranija dovodi Varvare, i krug se ponavlja...
George Gordon Noel Byron ( 1788-1824 )
