Jovan Jovanović Zmaj

O piscu Đulići Pitanja Esej Stihovi


 

O piscu

Jovan Jovanović Zmaj (1833-1904), spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma: mnogo je pisao, pokretao je i uređivao mnoge književne časopise, učestvovao je u svim vidovima i manifestacijama javnog života - bio je u pravom smislu narodni pesnik. Završio je medicinu i do kraja života radio dva posla: bio je lekar i pesnik. Pisao je lako, pisao je mnogo, različitim povodima i podsticajima, reagovao je ne samo na trenutke intimnog života - ima kod njega izvrsnih pesama, ali ima i slabih, pisanih prigodnim prilikama. Bio je veoma cenjen i voljen kao pesnik, ali bio je i osporavan. Ipak je ostavio poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti: Đuliće, Đuliće uveoke i pesme za decu. To je ono što niko nije osporavao i što će ostati kao trajna vrednost u srpskoj književnosti.

Život je prema ovom pesniku bio veoma okrutan. Oženio se Ružom Ličanin kojoj će posvetiti čitav ciklus pesama pod naslovom Đulići (đul = ruža). Ove pesme opevaju dana porodične sreće i ljubavi, lepotu življenja radost života. Sreća je kratkotrajna: umirala su deca, žena se razbolela, bolest je bila neizlečiva. Sada su nastali dani bola i tuge, nastajali su električni stihovi koji prate porodične nesreće, bolesti i umiranja, bol i patnju. Tako su nastali Đulići uveoci, pesme patnje i trpljenja, ali i očajnih uzdaha. Izgubio je ženu i petoro dece. Ostala mu je samo poezija. Njoj je posvetio život, neprekidno pisao, ogledao se u svim lirskim vrstama: rodoljubive pesme, misaone pesme, političke i satirične pesme, šaljive pesme i pesme za decu.

Zmaj je bio vrstan prevodilac sa mađarskog, ruskog, nemačkog, francuskog, latinskog, poljskog i češkog jezika - iz dvanaest stranih književnosti, preko stotinu pesama: Gete, Puškin, Petefi, Hajne, Ljermontov, Igo, Sili Pridom, Tenison - samo nekoliko najpoznatijih imena. Prema mišljenju mnogih znalaca ove oblasti, Zmajevi prevodi su bili izvrsni, ravni originalu, često ga prevazilazeći po umetničkim kvalitetima.

Zmaj je pokretao i uređivao mnoge književničke časopise: Javor, Zmaj (po njemu je dobio nadimak), Staramali, Žiži, Neven - časopis za decu. Mnoge od njih ispunjavao je uglavnom svojim pesmama.

Najznačajnija objavljena dela: Đulići (1864), Đulići uveoci (1882), Pevanija (1882), Snohvatice (1895), Čika-Jova srpskoj deci (1899), Devesilje (1900), Čika-Jova srpskoj omladini (1901).

 


 

 

  O piscu ĐulićiPitanjaEsejStihovi

  "Znanje.org" ne odgovara za sadrzaj pojedinacnih stranica.