Pisac tragičnih sudbina
Korice rukopisa akademika Aleksandra Tišme, su se zauvek sklopile. Posle duge i
teške bolesti, preminuo je u nedelju u prvim časovima 16. februara a na
isti dan, samo mesec dana ranije, već oboleo, proslavio je osamdeseti rođendan.
Tu u svom stanu u središtu njegovog lepog, najlepšeg Novog Sada, kako je
govorio za svoj grad, u Tanurdžićevoj palati, u ulici Modene 1, gde je i
izdahnuo. To zdanje iz koga se preselio u večnost, često je pominjao u
svojim delima, dok još nije bio njen stanar.
Otišao je veliki pesnik, pisac, romansijer, prozaista, putopisac, prevodilac...
ali, otišlo je samo njegovo telo, ostalo je delo a ono je- besmrtno. Novosadske
ulice biće puste bez ovog vernog šetača koji je imao dobru naviku da
krstari bulevarima, trgovima, ulicama i uličicama Srpske Atine iz koje je
odlazio i u koju se odano vraćao. Bio je od onih veličina koji se više
poštuju nego što se vole, jer bilo ga je teško voleti. Možda i ne bi da su
ga ljudi, kolege akademici, književnici i ostali sugrađani bolje
poznavali. No, nije bilo lako ni upoznati Tišmu. Takav je bio, takvog su ga
prihvatili, cenili.
Galaksija uspomena
Ostavio je u rečima, ogromno bogatstvo. NJegovo analitičko pero
zadiralo je u bit savremenih tema poput rata, čoveka u nevremenu, zlo,
nasilje, sivilo života, ljubav, čovekovo traganje za smislom... Iza njega
su ostali životna saputnica Sonja i sin Andrej, poznati likovni kritičar i
slikar.
Od rođenja, daleke 1924. godine u Horgošu pa sve do smrtnog časa Tišma
je živeo punim životom. Obrazovan i porodičan. Posle novosadske
gimnazije, maturirao je 1942. godine, u Budimpešti završio studije ekonomije
na Ekonomskom i uporedo na filozofskom fakultetu, romanistiku.
Iako se znalo da već nekoliko meseci život ističe iz Tišme, o tom
naslućujućem rastanku nikome nije govorio. Čekalo se da ?ode?,
jer su takve bile stručne lekarske prognoze, mirilo se sa tom činjenicom,
no, sada kada ga nema, svima je teško.
- Mene je vest o Tišminoj smrti veoma pogodila ? kaže Draško Ređep, književni
kritičar, vrstan poznavalac njegovog života i dela ? Nikada se više neće
desiti da nas dvojica, kako je gotovo bio običaj, sedimo pod lipom u Katoličkoj
porti, gotovo ritualno u određenim vrmenskim razmacima i razgovaramo o
Novom Sadu. O našim živim i mrtvim prijateljima, uspomenama na detinjstvo,
putovanjima, zdravlju...
Aleksandar Tišma je, dodaje Ređep, reprezentativni novosadski pesnik i
pisac, od onih koji je od Novog Sada više nego i jedan naš savremenik stvorio
galaksiju uspomena opisujući i dopisujući sudbine gubitnika,
samoubica, putnika našeg predgrađa, te naše famozne periferije koju
često previđamo.
- Nije slučajno da se naslov prve knjige pesama ovog velikana zove
?Naseljeni svet? ? napominje Ređep ocenjujući da posle Miloša
Crnjanskog i njegovog ?Romana o Londonu?, a i ?Seoba?, posle Jaše Ignjatovića
i njegovih romana ni kod jednog našeg romansijera nema toliko naseljenog sveta
? u Tišminim knjigama sve se tiska od različitih sudbina, vera, zavera,
ratova i posleratnih događanja. On je nesumnjivo jedinstven evropski i
srpski prozaik, romansijer i pesnik.
Svedok veka
Ređep Tišmu još vidi radoznalo zagledanog u ljude a njegov izdavač,
Zoran Kolundžija, vlasnik ?Prometeja?, pohvalio je dobru osobinu koju je ovaj
autor mnogih rukopisa imao prema ljudima koji sa strane, dolaze u Novi Sad.
- Ponašao se prema njima gostoljubivo, predusretljivo - kaže Kolundžija ističući
ovu lepu ljudsku osobinu čoveka koji se uistinu malo družio.
Predsednik Matice srpske prof. dr Božidar Kovaček je Aleksandra Tišmu
uvek video kao jednog od najvećih pisaca ne samo ove sredine već i
čitavog regiona.
- Jednog od onih koji sa knjigom na više jezika ulaze u trezor evropske i
svetske literature i koji u prevodima na strane jezike neizmerno doprinosi
ugledu naše književnosti u svetu - ocenio je dr Kovaček posebno rastužen
i či njenicom što je Tišma svoju lepu i veliku karijeru pisca počeo
u krugu pisaca Matice srpske i što je do penzionisanja, profesionalno, bio
vezan za izdavačke poslove u Matici. Time je njegov trag u ovoj našoj
staroj kulturnoj ustanovi podjednako markantan kao i u našoj literaturi.
Akademik Tišma je svakoga dana dok ga je zdravlje služilo, tačnije dok su
ga noge slušale odlazio u svoju drugu kuću, u Akademiju. Tamo se sretao s
mnogim ljudima i naravno, sa akademikom Čedomirom Popovim, koji ovako o
svom sadrugu kaže:
- Umro je jedan ozbiljan kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Novi Sad
je njegovom smrću izgubio najznamenitijeg sugrađanina, i ne samo sugrađanina,
već svedoka njegovog života u 20. veku.
Sutra u 12,30 časova, u Matici srpskoj, zajednički ogranak Akademije i
Udruženja književnika Vojvodine održaće komemorativnu sednicu. Sahrana
posmrtnih ostataka velikog pisca je istog dana u 15 časova na groblju u
Novom Sadu.
Knjige i prevodi
OBJAVIO je mnogo rukopisa. Najpre dve knjige pesama iako je pisao prozu. a to su
?Naseljeni svet?, i ?Krčma?. Daleko su poznatiji njegovi romani i knjige
proze ? Krivci?, ?Nasilje? ?Za crnom devojkom?, ?Knjiga o Blamu?,?Upotreba čoveka?,
? Vere i zavere?...
Mnogo je i prevodio. Poslednji veliki prevodilački uspeh akademika
Aleksandra Tišme je knjiga ?Bezsudbinstvo? najnovijeg dobitnika Nobelove
nagrade Imrea Kertesa. Tišma je knjigu preveo mnogo pre nego što je autor
dobio Nobela. Prevodilaštvom našem čitaocu približio je Ferenca Fežera,
Janoša Hercega, Leonarda Franka, Jožefa Papa i Lasla Vegela.
Pregršt nagrada
ZA svoj rad Aleksandar Tišma je dobio brojne nagrade: Brankovu za poeziju,
Oktobarsku grada Novog Sada, Nolitovu, NIN-ovu, Biblioteke Srbije za najčitaniju
knjigu, Andrićevu, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Društva književnika
Vojvodine za životno delo, državno priznanje Austrije za evropsku književnost,
grada Palerma, Lajpciškog sajma... Jesenas, dobio je dve poslednje nagrade
Vukovu, Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i ? Dnevnikov u? ? Svetozar Miletić?
za publicistiku.
Z. T. MIRKOVIĆ
|
|
|
|
|
|