|
 svojoj zemlji Pavic je od casa kada je objavio
Hazarski recnik odmah bio prihvacen od kritike na najbolji moguci nacin.
Prvi prikaz te "knjige buducnosti" anticipirao je mnogo toga sto ce
kritika u svetu tek imati da kaze: "Ovo cudo od knjige je istovremeno
roman, zbirka pripovedaka, knjiga stihova, istorijska studija,
kabalisticki prirucnik, jednom recju - apsolutna knjizevnost." (Rasa
Livada) "Nezavisno od vremena u kojem se desava radnja romana, njegov
tekst kao da je ispisala mudra ruka drevnih, sakralnih, mitsko-magijskih
zreca i opsenara, onih koji drze u svojoj ruci tajnu ljudske sudbine, ali
otvaraju saku samo posle velikih podviga i iskusenja, u trenutku kada se
vise nista ne moze izmeniti..." (Zoran Gluscevic).
|
Francuski i spanski kriticari beleze da je Pavic
"pisac prve knjige 21. veka" (Paris Match 1988), a u Austriji ga smatraju
"Predvodnikom evropske postmoderne". Za Washington Times Pavic je
"Homerovski pripovedac", Anthony Burgess smatra da je Pavic zeleo da
"podigne knjigu, ili Knjigu, tojest Kutiju Organizovanog Znanja na nivo
magicnog predmeta poput polu-zivotinje koja moze da opsti sama sa sobom i
sa drugim knjigama, kao smrtonosno oruzje" (Observer 1989). U Juznoj
Americi on je "jedan od najvaznijih pisaca danasnjice" (Veja, Sao Paulo).
Od zivih pisaca Pavic je najcesce navodjen od strane kompjuterskih
(hyperfiction) autora u SAD 1992. i 1993. godine kako belezi Robert Coover
(New York Times). Tiempo iz Madrida belezi 1994: "Pavic je jedna od
velikih figura svetske knjizevnosti". "Postoje knjige koje u citaocu
izazivaju nesto kao hemijsku reakciju ... Hazarski recnik sadrzi tu vrstu
"otrova" (Mainichi Shimbun, Japan 1993). "U tom delu imamo mistiku
Vizantije sjedinjenu sa energijom Balkana, njegovih predanja i mitova"
kaze Evgenios Aranicis (Elefterotipia, Atina 1994). "U Poslednjoj ljubavi
u Carigradu ima one cudesne knjizevne imaginacije i pesnicki nadahnutog
jezika koji Pavicu obezbedjuju posebno mesto u savremenoj knjizevnosti...
Takva mesta su za svaku antologiju proze" (Aleksandar Jerkov). "Svaki
primerak Paviceve knjige imace svoj zasebni zivot" (Pazit Ravina, Davar,
Izrael). "Kakva fantasticna gradjevina, kakav lavirintski paradoks, kako
neutesna prica izmedju dve smrti" pise nemacka kritika o romanu Unutrasnja
strana vetra (Rheinischer Kurier 1995). "Zarazio nas je poznanjem jedne
nove vrste" (Alain Bosquet). "Pavic nalazi snagu da nadvlada romanesknu
tradiciju dvadesetoga veka putevima koji se razlikuju od puteva "novog
romana" i "novog novog romana" (Nezavisimaya gazeta, Moskva 1997).
