Ah, životu

Ah, životu i bijeli svetu!
Zašto ste mi na takvom teretu?
Što oci 'vake jade gledu?
Koje volim - ti mi bolujedu,
Koje ljubim - ti mi umiredu,
Najmiliji nisu mi na svetu -
Ah, životu, moj teški teretu!!!

Pijem

Pijem, pijem...al' u picu
Još se nikad ne osmenu' -
Kao da je rujnim vinom
Bog polio hladnu stenu!
Posrne l' mi katkad noga,
Družina se ludo smije -
Al' se brzo smeha trza
K'o od jeda ljute zmije.
A ja pijem, jošte pijem -
A tom mi se srcu para -
cuteci se samo igram
Ljutim vrhom od andžara.

Psovke u Mokrinu

Psovalo se sve od leba,
plavog neba, do lebare.
Zatim gajde, onda sisu,
pa kolevku, dete malo.
Sve od nane molovane-
do tarane.
Od bograca, do kolaca
i nasuva i naora.
Najbliskije oko njega
izucene i paore.
I od dece, pa sve svece
i od sunca, do vrhunca
familije najmilije.
Oca, majku, ondak snajku,
zatim supu, svaku rupu,
te od Boga, do Božica.
Od semena i plemena,
od buraga, do šuraka,
zatim strinu, gospojinu-
takoreci familiju finu.
I redja se porodica cela
od pramdede
sve do askurdjela.