KAKTUS
Bode
Rumeni oblak dana
I kiša laže
Bode užarene jezike
Mazgi i sunca
I nebo noževima ljubi
Senku svoju ne udaje
I vetar lepotom daljine vara
Bode podatna bedra
Iskusnih noći i nevinih talasa
Smeh svoj zeleni ne ženi
I vazduh ujeda
Stena koja ga je rodila
Ima pravo
Bode bode bode
|
|
|
|
|
|