2. Избор пјесама

                             Strepwa

Ne, nemoj mi pri}i!  Ho}u izdaleka

da volim i жelim tvoja oka dva.

Jer sre}a je lepa samo dok se чeka,

dok od sebe samo nagoveшtaj da.

Ne, nemoj mi pri}i! Ima viшe draжi

ova slatka strepwa, чekawe i straх.

Sve je mnogo lepшe donde dok se traжi,

o чemu se samo tek po slutwi zna.

Ne, nemoj mi pri}i! Naшta to i }emu?

Izdaleka samo sve ko zvezda sja;

izdaleka samo divimo se svemu.

Ne, nek mi ne priђu oka tvoja dva!

            Opomena

^uj, re}i }u ti svoju tajnu:
ne ostavqaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se uчiniti
duboke i meke
oчi neke
sasvim obiчne.

Moжe mi se uчiniti
da tonem u zvuke,
pa }u ruke
svakom pruжiti.

Moжe mi se uчiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom re}i u tome
чasu чudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavqaj me nikad samu
kad neko svira.
Uчini}e mi se negde u шumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke чesme.

Uчini}e mi se crn leptir jedan
po teшkoj vodi krilom шara
шto nekad neko re}i mi ne sme.

Uчini}e mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim цvetom
u neprebolnu ranu srцa dira.
O, ne ostavqaj me nikad samu,
nikad samu, kad neko svira.

            Predose}awe

Poznala sam te kad sneg se topi
topi,i duva vetar mlak
blizina proleћa duшu mi opi,
opi, pa чudno udisah zrak.

S neжnoшћu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom,
i znadoh da ћeш biti mi drag
drag u жivotu celom.
Poznala sam te u zvonak dan
dan pijan,sveж i mek.
чiњa mi se veћ davno znan,
znan kad te poznadoh tek

S neжnoшћu gledah stopa ti trag
trag na snegu belom
i znadoh da ћeш biti mi drag
drag u жivotu celom

Poznala sam te kad kopni led
led,dok se budi proletњi dah
kad dan je чas rumen,чas setan, bled,
kad sretno se i tuжno u isti mah.

^e`wa u tu|ini

Da mi je da ne umrem u tuђini

Lepe su sve bukove u zemљi ceste,

livada svaka lepa je mlada,

i sve reke nepoznate,

svi vrhovi sto se suncem zlate,

sve i gde nije i gde jeste

pogled i noga mi stupila kada.

Ali kut zemљe na kom smo жito жeli

i sa koga smo cedili vina,

zemљa koju smo pili i jeli,

чija na ogњu palili drveta,

gde smo sahranili oca i sina,

kao da je sva grob pradedovska,

krvavo nam je bliska i sveta.

U tu bih zemљu hteo da legnem,

u taj kraj gde biљka svaka,

gde bubica svaka bolno me dira

kao жbun sto na bratovom grobu cveta,

kao mrav sto њime mili.

Zemљa sa koje smo jeli i pili,

koja nam je kao srce roђeno jasna

i tajanstvenija od svemira,

hteo bih da mi grobom bude.