Pesma ženi

Ti si moj trenutak, i moja sen, i sjajna

Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;

Samo si lepota koliko si tajna;

I samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka –

Jer je san o sreći viši nego sreća.

Budi bespovratna kao mladost; neka

Tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva;

U velikom bolu ljubav svoju metu;

Istina je samo što duša prosneva;

Poljubac je susret najveći na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,

Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden;
ti beše misao moja očarana;

Simvol svih taština porazan i leden,

A ti ne postojiš nit si postojala;

Rođena si u mojoj tišini i čami,

Na suncu mog srca ti si samo sjala;

Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.