Pjesme

TRIPTIHON ZA EURIDIKU

I

Na ukletoj obali od dana duzoj, gdje su slavuji

svi mrtvi, gde je pre mene crveni čelik bio,

gorki sam ukus tvoga odsustva osetio

u ustima. Još mi smrt u ušima zuji.

Noć s one strane meseca često ogrezne

u nepotrebne istine i oduševljena klanja.

O, ispod kože mlaz krvi moje čezne

Noć s one strane mjeseca noć višanja.

Al sva su zatvorena vrata. Svi su

odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu.

Da li ću iznenaditi tajnu smrti, ja žrtva.

Gorka suza u srcu. Na kužnom vetru sam.

Nikad da se završi taj kameni san

Probuditi te moram Euridiko mrtva.

II

Na dio slepog predela gde me nema, jezoviti

gde su prizori , s one strane krvi gde voće

otrovno raste, siđoh tamo gdje uskoro noć će

Pokrasti sazvežđe suza koje će u oku mi zriti.

O, u slepoočnice se svoje nastaniti.

Evo me bez odbrane ispred strasne samoće.

Ne okrenuti se ma koliko to da se hoće.

Lice bez očiju na pustome zidu biti.

Crvene ptice pevaju u mome mesu.

Crne ptice obleću oko moje glave.

Neka mi čelo bude načeto u lesu

gubom i kamenom ispod letnje trave

ako izgubim tvoje divno lice

na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice.

III

Noć to su zvezde iz moje zaspale glave izleće ptica.

Između dve gorke dubine jedna ptica.

I rt dobre nade. O mrtav da sam.

Al ne pomažu kletve.

Smrt svoju uglavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica.

Izgubio sam te u noći podzemnoj daleku

ja divlji lovac zvezda krivotvorno suočen

sa neistinom, nepomirljivi spavač uočen

od sudbine ja čije suze sada niz tudje lice teku.

Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko?

Prezrela si svaki oblik pojavljivanja o sliko

moga crnoga grada i izgubljenoga cilja.

Svuda u svetu užasna ljubav vlada.

Na horizontu se ukazuju kao poslednja nada

Oblaci puni ptica i budućeg bilja.

***

BALADA

Ohridskim tamburašima

Mudrosti, neiskusno sviću zore,

Na obične reči više nemam pravo!

Moje se srce gasi oči gore.

Pevajte, divni starci, dok nad glavom

Rasprskuju se zvezde kao metafore!

Što je visoko isčezne što je nisko istruli.

Ptico dovešću te do reči. Al vrati

Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.

U tudjem smo srcu svoje srce čuli.

Isto je pevati i umirati.

Sunce je reč koja ne ume da sija.

Savest ne ume da peva jer se boji.

Osetljive praznine. Kradljivci vizija,

Orlovi iznutra kljuju me. Ja stojim

Zvezdama smo potpisali prevaru

Nevidljive noći tim crnje. Upamti

Taj pad u život ko dokaz tvom žaru.

Kad mastilo sazre u krv svi će znati

Da isto je pevati i umirati...