* * * * * |
|||
|
* почетна * биографија * занимљивости * пјесме * фотографије * о љубави * квиз * |
|||
|
Биографија |
|||
|
Рођен
је
у Требињу,
1874. године. Основну
школу учио
је у месту
рођења, а
нижу
гимназију и
учитељску
школу у Мостару
и Сомбору.
Учитељевао
је кратко
време по
разним
местима, а
затим
долази у
Мостар, где
је у друштву
са Шантићем
створио
књижевни
круг и
покренуо
часопис 3ору.
Потом је
провео
скоро десет
година на
страни,
највише у Женеви
и Паризу
. На
женевском
универзитету
је свршио
права и
потом се
вратио у
Србију. Од 1910
непрекидно
је у
дипломатској
служби. Сада
је посланик
наше државе
на страни. Прву
збирку
песама
објавио је у
Мостару 1901,
затим другу
у Београду
1912.
Писао је
доста и у прози:
неколико
литерарних есеја
и студија о
писцима, Благо
цара
Радована
и песничка
писма из
Швајцарске,
Грчке,
Шпаније итд. Као
и Шантић,
Дучић је у
почетку
свога
песничког
стварања
био под
утицајем Војислава
Илића; али
кад је
отишао на
страну, он се
тога
утицаја
сасвим
ослободио и
изградио
своју
индивидуалну
лирику
према
узорима
француских
парнасоваца,
декадената
и нарочито
симболиста.
У доба
општег
култа према
моди са
Запада,
његова је
поезија
одиста
значила
новину и
освежење, и у
мотивима и у
изражају.
Место снова,
патњи, чежњи
и дражи на
свом тлу, у
идеалима
своје расе,
он чудном и
сјајном
гипкошћу
узима туђи,
западни и
латински
идеал
лепоте и
живота,
западни
естетизам,
отмен и
виртуозан
али хладан,
лишен
дубоких
заноса и
узвишене
етике. Он
открива
сасвим нове
мотиве у
нашој
поезији,
дотле
неслућене,
ретка
осећања,
бизарна,
префињена.
Чак и лична
расположења,
своју
еротику на
пример, он
неће рећи
једноставно
нити ћe
дозволити
да изгледа
обична. Он
има
двоструки
страх: од
вулгарности
мисли и
осећања и
вулгарности
израза.
Снага и
лепота
његове
поезије је у
изражају. Он
је песника
схватио као
„кабинетског
радника и
ученог
занатлију
на тешком
послу риме и
ритма“. Наћи
најсавршенији
изражај, то
је врховно
начело
његове
поезије. У
обради, он је
одиста
надмашио
све што је до
њега
стварано у
нашој
лирици,
толико је он
јак у изразу,
— отмен,
дискретан,
духовит и
љубак.
Његова
поезија
блешти
сликовитошћу
и
мелодичним
ритмом. Она
је толико
неодољива
својим
обликом и
толико је
суверено
владала, да
су се
најмлађи
песници
почели
бунити
против ње,
осећајући и
сами њен чар
и њен
притисак
уједно. |
