BIOGRAFIJA

       Desanka Maksimovic (rodena 16. maja 1898, u Rabrovici kod Valjeva, a umrla 11. februara 1993, u Beogradu), je bila srpska pesnikinja, profesor književnosti i clan Srpske akademije nauka i umetnosti.

      Bila je najstarije dete oca Mihaila, ucitelja, i majke Draginje. Odmah posle njenog rodenja, Mihailo Maksimovic je dobio premeštaj te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo a gimnaziju je završila u Valjevu. Pocetkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece.

Studirala je Filozofski fakultet u Beogradu, na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti.

Nakon diplomiranja na Filozofskom fakultetu, Desanka Maksimovic je najpre radila u Obrenovackoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trecoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavršavanju kao stipendista francuske vlade. Nakon što je od 3. septembra 1925. godine radila oko godinu dana u uciteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj gimnaziji. Jedna od njenih ucenica bila je i Mira Aleckovic, koja je takode postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimovic. Pocetkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konacnog penzionisanja, 1953.

Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja medu piscima i pesnicima; u njih su spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andric, Gustav Krklec, Isidora Sekulic, Branko Copic i mnogi drugi.

Dana 17. decembra 1959. izabrana za dopisnog clana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra 1965. za redovnog clana.

U cetvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimovic. Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva.
 

 Književna dela
Desanka Maksimovic je bila pesnik, pripovedac, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevodenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenackog, bugarskog i francuskog jezika.

Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedacke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u casopisu „Misao“.

Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalacka, i ozbiljna i osecajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosecanje“, „Strepnja“, „Prolecna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Tražim pomilovanje” i „Pokošena livada“.

Cuvši za streljanje daka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka" - pesmu koja svedoci o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.

    Nazad