-VAZDUSNA PUSKA-
TEHNIKA GADANJA
Tehnika gadanja se satoji iz cetiri elementa:
- stav za gadanje
- nišanjenje
- okidanje i
- disanje
Samo utreniranost i usaglašenost sva cetiri elemeta dovodi do postizanja dobrog pogotka i
rezultata.
Stav za gadanje vazdušnom puškom
Stav za gadanje je osnovni element tehnike gadanja, jer bez pravilnog stava nema ni dobre
stabilnosti oružja, pravilnog nišanjenja i okidanja, a samim tim ni visokih rezultata.
U izvodenju kompletne tehnike gadanja stav treba da omoguci što stabilnije držanje oružja sa
što manje fizickog i psihickog zamora. Osnovni elementi koje stav treba da ispuni su:
- što manje pomeranje sistema strelac - puška,
- pravilno nišanjenje i okidanje,
- normalno funkcionisanje unutrašnjih organa i pravilan krvotok.
Elementi stojeceg stava u gadanju vazdušnom puškom
Kaže se da je stojeci stav najteži iz tri razloga:
• mala površina oslonca – samo površina stopala i prostor izmedu njih
• težište sistema strelac – puška je visoko
• naprezanje mišicne muskulature je mnogo vece nego u drugim stavovima
Stojeci stav se sastoji od sledecih elemenata:
Telo strelca je pod uglom od 90ş u desno u odnosu na liniju gadanja;
Širina stopala je približno ista kao i širina ramena ili veca;
Levo stopalo je paralelno sa vatrenom linijom. Ono nosi veci deo težine sistema telo – puška
(60-90%). Takode, igra glavnu ulogu u balansu, stabilnosti i orijentaciji stava;
Pozicija desnog stopala odreduje visinu, orijentaciju i odnos napetosti u stavu;
Opterecenje na desnoj nozi je 10-40% od ukupnog opterecenja. Prsti desnog stopala su
okrenuti ka spolja i tako se reguliše napetost desne noge, optimalni balans i kontrola stava;
Kolena su prava i bez napetosti;
Telo je savijeno u nazad i kompletno zarotirano u struku;
Karlica (kukovi) je pomerena napred ka meti. Treba paziti da je u liniji mete;
Levi lakat je na levom kuku ili malo u desno;
Leva podlaktica je vertikalna. Puška je postavljena na pesnicu leve šake. Zglob leve šake je
prav. Napetost u levoj šaci i ruci je minimalna;
Levo rame je spušteno;
Potkov puške je postavljen u desnom ramenu, izmedu bicepsa i ramena i pravi cvrst kontakt;
Desno rame je opušteno i desna ruka je blago podignuta, ne samo zbog dužine kundaka, vec i
da bi potkov bolje ležao u ramenu celom svojom površinom;
Desna šaka drži rukohvat kundaka srednjim do cvrstim stiskom;
Puška ide direktno preko grudi, bliže levom ramenu, ali ne sme da dodiruje levu polovinu
grudi;
Glava je prava, nezakrenuta i obraz leži na obrazini kundaka bez dodatnog pritiska. Kada je
vrat opušten i oko gleda tacno kroz sredinu nišana, znaci da je obrazina pravilno nameštena.
Ovakvo zauzimanje stava omogucava strelcu da je težište puške što bliže srednjoj liniji tela i
smanjuje se napetost mišica prouzrokovana držanjem puške.
Krivljenjem tela u nazad i u desno strelac maksimalno ukljucuje tetive i ligamente,
premeštajuci osu sistema strelac – puška na kicmu i na kraju, opuštanje mišica omogucava
stabilnost tela u struku i kukovima.
Modifikacije stava u zavisnosti od konstitucije strelca
• Visoki strelci imaju praviji stav. Težina tela je više rasporedena na obe noge. Leva
podlaktica je više napred;
• Niži strelci imaju rašireniji stav i više su zakrivljeni u nazad. Levi kuk je više napred.
Leva podlaktica je vertikalna i težina tela je više na levoj nozi.
• Puniji strelci su više iskrivljeni u nazad i puška je više iskrivljena u levo zbog bolje
pozicije glave i puške na grudima.
Generalno neki od saveta za rešavanje problema kod stava:
- kod pocetnika uvek krenuti od tz. školskog stava, a onda kroz treninge raditi varijacije
u zavisnosti od konstitucije i afiniteta strelca
- zatvaranjem ociju po zauzimanju stava kontrolisati unutrašnji osecaj stava i zauzetu
poziciju
- trener mora stalno da naglašava potrebu opuštenosti pojedinih grupa mišica koji su
gore navedeni
- trening na suvo. Ne košta ništa a pomaže mnogo i može se sprovoditi i kuci. Kod rada
na suvo strelac nije opterecen pogotkom tako da je potpuno skoncentrisan na tehniku
izvodenja gadanja. Treba ga svakodnevno upražnjavati makar 30 minuta. Koristiti
nišanjenje u tacku na zidu sa male blizine za što bolje smirivanje puške i ispred
ogledala radi uvežbavanja zauzimanja uvek istog stava. Takode rad na suvo doprinosi
poboljšanju specificne kondicije i usvajanju tehnike gadanja do automatizma.
- u gadanju dijabolama, kada se radi usavršavanje stava, trenirati na grupu (više hitaca u
jednu metu) ili u trenažnu metu bez krugova.
Kao najnestabilniji stav za gadanje zahteva od strelca izuzetno izgraden osecaj za ravnotežu,
balans kao i kontrolu mišica. Mišici trebaju da budu relativno opušteni, a sa druge strane da
daju potrebnu stabilnost stavu kako bi se oružje što manje kretalo. Takode balans puške i
sistema strelac-puška mora da bude takav da najmanje opterecuje mišice tj. da se težina puške
što više prenosi preko kostiju na tlo.
Najcešci problemi koji se javljaju:
- Stopala, noge i karlica. Položaj stopala treba da bude takav da omogucuje najvecu
stabilnost, a pored toga služi i za korekcije stava u odnosu na metu. U principu levo
stopalo je fiksno i skoro normalno na liniju gadanja dok se desnim stopalom vrše
korekcije i to: širenjem stava cev ide gore, skupljanjem stava - cev dole, u napred - cev
u levo, u nazad - cev u desno. Takode od rasporeda težine na stopalima zavisi
stabilnost puške. Po pravilu težina tela bi trebalo ravnomerno da bude rasporedena na
oba stopala. Ako je težina i suviše na prednjem stopalu dolazi do rada puške po
horizontalnoj osi, a ako je i suviše u nazad dolazi do rada puške po vertikalnoj osi.
Pomocu merne platforme ili dve vage može se proveriti raspored opterecanja i pratiti
da li dolazi do promena u opterecenju tokom gadanja. Noge su prave sa minimalnom
napregnutošcu mišica koliko je potrebno za stabilnost stava. Dobro je da strelac, dok
je ustavu, zažmuri i skoncentriše se na stopala i noge. Tako ce najlakše naci položaj u
kome je opterecenje jednako raspodeljeno na prste i pete i dovoljno opustiti mišice
nogu. Položaj karlice treba da je u liniji gadanja. Ako je karlica zakrenuta u stranu
dolazi do neravnomernog optereca na stopalima i do naprezanja lednih mišica što u
mnogome remeti stabilnost stava i koncentraciju strelca zbog kretanja puške i bržeg
zamora mišica.
- Gornji deo. U stojecem stavu strelac dodiruje,drži ili oslanja pušku na cetiri tacke:
rame, brada, rukohvat i potkundak(fore-end). Osnovni princip za stvaranje najboljih
uslova za dobar pogodak je da su puška i strelac u što boljem kontaktu. Pod tim
uslovom otskok puške pri opaljenju je manji i efekat uznemirenosti prilikom
povlacenja obarace je minimalan. Mnogi strelci prave grešku što samo donji deo
potkova oslanjaju u rame. To daje udobniji položaj glave ali je kontakt u ramenu vrlo
slab i nestabilan. Potrebno je spustiti potkov tako da se on oslanja najmanje 5 do 10
cm u ramenu. To omogucuje da ne dolazi do iskretanja puške ili odskoka u stranu
prilikom opaljenja. Provera se vrši tako što trener dok je strelac u stavu proba da
pomeri gornji deo potkova levo-desno. Ako se kundak lako okrece kontakt je slab i
treba povecati površinu kontakta potkova i ramena. Kao korektno mesto oslanjanja,
pritisak u ramenu je takode kritican. To može da prouzrukuje lošu vezu kundaka i tela.
Postoji nepisano pravilo da pritisak u ramenu treba da bude isti kao što je pritisak
kundaka na levu ruku, ali je važno pitanje odakle taj pritisak dolazi. Pritisak nikada ne
sme da bude produkt aktivne tenzije mišica, guranja ramena napred prema kundaku ili
vucenja kundaka u rame desnom rukom. Zbog napetosti mišica obe ove metode vode
do nekontrolisanog pomeranja i opasne povratne akcije prilikom opaljenja.
Pravilan nacin pritiska je ispravan izbor dužine kundaka, tj. rastojanja izmedu potkova
i rukohvata. Korektno rastojanje omogucuje opuštenost desne ruke, a spuštanje lakta
pasivno dovodi rame napred što omogucuje potrebni pritisak. Pravilna dužina kundaka
može da se odredi tako što stavimo potkov na pregib lakta desne ruke kada je ona u
odrucenju. Kada savijemo podlakticu šaka treba da je tacno na rukohvatu i da kažiprst
zauzima pravilan položaj na obaraci. Ako je pritisak slabiji treba izvuci potkov i
obrnuto, ali treba zapamtiti da opuštenost desne ruke proizvodi najveci pritisak. Što je
lakat više podignut pritisak u ramenu je manji. Hvat desnom šakom treba da bude
dovoljno cvrst, a sa druge strane da omoguci pravilno okidanje. Kod mnogih strelaca
to predstavlja problem jer jakim stezanjem rukohvata blokira se rad kažiprsta, a kada
je slab dolazi do nekontrolisanog odskoka oružja. Strelac mora da nade neku srednju
vrednost stiska koja ce omoguciti i pravilno okidanje i kontrolisanje puške prilikom
opaljenja. Kažiprst mora da bude odvojen od rukohvata i u takvom položaju da vuce
obaracu pravo nazad kroz osu cevi. Da bi obe stvari bile zadovoljene treba obratiti
pažnju i na velicinu i oblik rukohvata naravno po pravilima. Velicina i položaj
rukohvata treba da omoguci pravilan položaj kažiprsta na obaraci i dovoljno cvrst
stisak. Sledeca tacka kontakta je oslanjanje glave na obrazinu. Oslanjanje glave na
kundak ima dve funkcije: Prvo vrši dodatnu kontrolu kundaka pozadi. Drugo, glava
mora da je postavljena tako da je oko tacno u liniji nišanjenja. Kada se glava osloni na
kundak mišici vrata moraju da budu opušteni. To može da dovede do toga da onda oko
nije u liniji nišanjenja. Podizanje glave ili jace pritiskanje na kundak nije dobro. Glava
treba normalno da se osloni na obrazinu, a nameštanjem obrazine vertikalno i lateralno
doterati da oko bude u liniji nišanjenja. Cetvrta tacka je potkundak koji se oslanja na
levu šaku i ruku. Lakat leve ruke oslonjen je na kuk ili malo u desno. Ubacivanje lakta
na stomak ili u levo dovodi do nestabilnosti stava i do nepotrebnog naprezanja mišica
da bi se puška održala u meti. Zglob šake je prav i leva podlaktica mora da pude tacno
ispod puške, tj. da prati težište puške. Balans puške mora da bude na osloncu puške na
šaku. Ako je ispred šake dolazi do sporog ali teško zaustavljivog kretanja cevi
obzirom da je težište puške napred. Ako je iza šake, manje je opterecenje na šaci i
dolazi do nekontrolisanog odskoka cevi pri opaljenju. Odredivanje težišta puške se
vrši tako što strelac stavi pušku na levu šaku izmedu palca i kažiprsta i mesto kada
puška ne pada ni napred ni nazad je težište puške.
Dobar stojeci stav mora da ima sledeci uslov: svi mišici levog ramena, šake i ruke moraju biti
opušteni da bi se predupredilo podrhtavanje i pokreti prilikom opaljenja.
Nišanjenje
Nišanjenje je sledeci vrlo bitan elemenat za postizanje vrhunskih rezultata. Laici kažu ništa
lakše. Postaviš koncentricno metu, ring i diopter i pogodiš centar. Medutim narocito kod
pocetnika problem je uopšte "uhvatiti" crni krug u ring dok još stavovi nisu savršeni i puška
dosta hoda.
Pravilno nišanjenje i rešavanje problema:
- prvo treba strelca nauciti kako se nišani. Nacrtati mu kako treba da stoje nišani u
odnosu na crni krug. Dati mu pušku koja je na naslonu da sam nanišani i prenese sliku
koju je video na papiru. Kada usvoji kako treba nišani da stoje u odnosu na metu
prelazi na nišanjenje u stavu.
- obavezno namestiti obrazinu kundaka da je oko u liniji nišana.
- odabir velicine ringa i blende dioptera. Po pravilu ring treba da bude za 1/3 crnog
kruga veci od crnog kruga, medutim to nije uvek tako. U zavisnosti od utreniranosti
strelca zavisi i velicina ringa. Kod pocetnika ring treba da bude veci jer puška više
hoda i onda strelac ne može da se skoncentriše na okidanje jer mu crni krug nije stalno
u ringu i onda ga "lovi". Otvor blende diptera treba da bude takav da omogucava
strelcu da cisto vidi ring i metu. Kada je otvor manji dolazi do vizuelnog povecanja
crnog kruga i utapanja u ring. Ako je otvor preveliki gube se prave konture ringa i
strelac nema pravu sliku kako je nanišanio. Takode kod prevelikog otvora blende
greške u položaju glave su mnogo vece.
- položaj glave. Kod vrhunskih strelaca nišanjenje je usvojeno do te mere da je postalo
automatsko. Strelac je najviše skoncentrisan na okidanje i tada dolaze greške u
nišanjenju. Posle opaljenja strelac mora obavezno da ostane u stavu par sekundi i
prekontroliše, pored ostalog, da li je ring u sredini dioptera. Pomeranje glave pre
samog opaljenja je najcešca greška u nišanjenju.
- pošto puška stalno radi, više ili manje, strelac mora da nauci da nišanjenje sprovodi
uvek na isti nacin. To znaci da dovodenje puške u metu mora uvek da bude sa iste
strane i na isti nacin. Tako ce steci automatizam u nišanjenju i smanjiti greške na
minimum.
- predugo nišanjenje dovodi do umaranja oka i iskrivljene slike, pa samim tim i do
grešaka.
- treba nišaniti binokularno (sa oba otvorena oka) iz sledecih razloga:
ne traži nepotrebno dopunsko naprezanje, tj. da se zažmuri, što je vrlo važno pri
dugotrajnom gadanju,
binokularna oštrina vida je jaca od monokularne, pošto impulsi koji dolaze do oba oka
izazivaju jace uzbudenje odgovarajucih delova centralnog nervnog sistema i slabije je
zamaranje celija mozga pošto rade pod prirodnim uslovima,
zažmurivanje na jedno oko utice i na delimicno zatvaranje drugog oka što utice na
oštrinu vida.
Tehnika okidanja ima veliki, a cesto i odlucujuci znacaj za postizanje tacnog pogodka. Kao
prvo, okidanje ne sme da poremeti položaj oružja koje je navedeno u cilj, zbog toga strelac
mora da zna ravnomerno da povlaci obaracu. Kao drugo, okidanje se mora izvršiti za vreme
disajne pauze u potpunom skladu sa nišanjenjem, tj. kada su nišani i crni krug koncentricni.
Prema tome, da bi postigao tacan pogodak, strelac treba da izvrši rad - ne odvojeno, ne
izolovano jedno od drugog, vec strogo medusobno usaglašeno.
Usaglašavanje ova dva elementa neophodno je zbog toga što oružje prilikom nišanjenja nije
nepokretno, vec se prakticno pomera u vecoj ili manjoj meri, zavisno od stabilnosti stava. Kao
posledica toga, poravnati nišani zadržavaju se u sredini mete relativno kratko, za koje vreme
strelac treba ravnomerno da povuce obaracu i završi okidanje. Pošto je pomeranje oružja, pri
gadanju u stojecem stavu, kod mnogih, a narocito nedovoljno pripremljenih strelaca, najcešce
individualna stvar svakog strelca, veoma je teško predvideti vreme i trajanje takvih kratkih
zaustavljanja poravnatih nišana u odnosu na crni krug mete.
Ove teškoce se povecaju još i time što je usaglašavanje ova dva elementa u takvim uslovima,
s jedne strane, u protivurecnosti sa urodenim odgovarajucim reakcijama organizma i
navikama stecenim u prethodnom periodu covekovog života, a s druge, potrebno je stvoriti
nove navike usmerene na poboljšanje koordinacije pokreta pod kontrolom vida.
Uslovi za pravilno okidanje
Iz razloga da okidanje mora da se izvrši tako da ne poremeti koncentricnost nišana,
povlacenje obarace mora da bude ravnomerno. Ravnomerno povlacenje obarace postavlja
posebne zahteve kažiprstu desne ruke. Od njega u velikoj meri zavisi kvalitet hica, jer ce i
najbrižljivije i najpreciznije nišanjenje biti poremeceno pri najmanjem nepravilnom
pomeranju prsta. Da bi kažiprst mogao da obavi ovaj posao ne kvareci nišanjenje, neophodno
je, pre svega, pravilno obuhvatiti rukohvat kundaka da se stvori odgovarajuci oslonac koji ce
omoguciti pravilno okidanje.
Obuhvatanje rukohvata kundaka treba da bude dovoljno cvrsto, ali ne isuviše snažno, jer
naprezanje mišica u šaci može da izazove sasvim nepotrebno pomeranje oružja. Pri tome
potrebno je da se za šaku nade takav položaj u kome ce izmedu kažiprsta i rukohvata postojati
zazor. Tada kretanje kažiprsta pri povlacenju obarace nece izazvati nikakve bocne pritiske
koji bi mogli da pomere oružje i time pokvare nišanjenje, tj. poremete liniju nišanjenja.
Da bi se pravilno izvršilo opaljenje neophodno je da se obaraca povlaci jagodicom kažiprsta
gde je on najosetljiviji. Obaracu treba povlaciti pravo unazad, kako bi se kažiprst kretao
paralelno sa osom cevi. Ako bi prst vršio pritisak iskosa na obaracu, odnosno, pod izvesnim
uglom u odnosu na osu cevi, to bi moglo da dovede do izvesnog povecanja težine okidanja i
do neravnomernog, skokovitog kretanja obarace, izazvanog iskošenjem i dopunskim trenjem
delova mehanizma za okidanje. To takode može da pokvari poravnanje nišana i da bude uzrok
velikog odstupanja pogodaka od centra mete.
I ako pritisak na obaracu treba da se vrši postepeno i ravnomerno to ne znaci da treba da se
vrši polako, vec ujednaceno i bez trzanja. Okidanje ne sme da traje duže od 1,5 do 2 sekunde
Ipak, sama veština povlacenja obarace nije dovoljna za postizanje dobrog pogodka. Drugi
obavezan uslov je da rad kažiprsta pri povlacenju obarace bude usaglašen sa pravilnim
nišanjenjem i disanjem.
Najveci problem za izvršenje okidanja je kada se puška stalno krece. To je nacešce slucaj kod
pocetnika i slabije pripremljenih strelaca. Da bi strelac istovremeno ispunio oba uslova, tj.
okidanje i pravilno nišanjenje, mora da bira najpogodniji trenutak, onaj u kome je pomeranje
puške najmanje. Krace receno, mora da nauci da ravnomerno i u pravo vreme pocne da
povlaci obaracu. Da bi naucio da na vreme opali, tj. u pravom trenutku, strelac mora dobro da
upozna suštinu pomeranja oružja prilikom nišanjenja.
lustracija pravilnog i napravilnog okidanja
Pravilno disanje i pravljenje disajne pauze je još jedan od elemenata koji dosta uticu na
vrednost pogodka i kontinuitet dobrih pogodaka tokom meca.
Vrlo je važno da strelac razume važnost usavršavanja dubokih udisaja dijafragmalnim putem,
tj. pomeranjem dijafragme, a ne širenjem grudnog koša. Kratke udisaje koji pomeraju ramena
treba iskljuciti. Dublji i sporiji disajni proces je mnogoefektivniji za snabdevanje mozga
kiseonikom. Duboki i ritmicni disajni proces dovodi do umirujuceg efekta koji poboljšavaju
koncentarciju i nivo mišicne opuštenosti.
Posle dva do tri dublja udisaja, stim daje svaki sledeci manji, strelac može da napravi disajnu
pauzu od 15 do 20 sekundi bez ikakvih problema. To vreme mu dozvoljava daopali hitac
izmrdu 8 i 10 sekundi posle zauzimanja pravilnog stava i dovodenja nišana u metu bez
dolaska u krtican trenutak da ostane bez vazduha.
Za pravljenje dubokih udisaja i bolju ventilaciju pluca, strelac mora da nauci da diše
stomacno, tj. pomeranjem dijafragme ka stomaku, a ne širenjem grudnog koša.
Vežba za to je da trener ili sam strelac stavi ruku na stomak i diše tako da se samo ruka
pomera, a ne i grudni koš. Takode strelac treba kroz fizicko vežbanje - trcanje, plivanje,
vožnja bicikla itd. da poveca svoj kapacitet pluca kako bi se brže obnavljao kiseonik u
plucima i mozgu, a time i koncentracija bila na višem nivou.
