STRUKTURA AKLALOIDA

Struktura alkaloida je cesto komplikovana, te je znatan broj alkaloida cija struktura jos uvijek nije razjasnjena. Medjutim, dobar dio alkaloida, narocito onih koji su znacajni za medicinu uglavnom jer dobro ispitan, a znatan broj alkaloida je i sintetski dobijen. Za izvjesne alkaloide je pronadjena i njihova sinteticka zamjena. Ovi sinteticki produkti cesto su bolji od prirodnih alkaloida kao sto je npr. slucaj sa NOVOKOKAINOM koji je potisnuo prirodni lokalin anestetik KOKAIN. Aminokiseline bjelancevina igraju vaznu ulogu pri stvaranju alkaloida. Stvaranju alkaloida svakako prethodi stvaranje jednostavnih heterociklicnih jezgara iz kojih su i izgradjeni alkaloidi. Za stvaranje ovakvih heterociklusa dolaze u obzir razni aldehidi (formaldehid, glioksal i dr.) i razni amini, koji kondenzacijom mogu da daju heterociklicna jezgra. Istakli smo da alkaloidi sadrze azot (N) vezan u heterociklusu. Od heterociklicnih jezgara koje ucestvuju u izgradnji alkaloida dolaze u obzir ovi ciklusi: pirol i pirolidin, piridin i piperidin, hinolin, izohinolin i indol. Pored azota alkaloidi u molekuli sadrze i atome (C,H i O). Alkaloidi bez kiseonika, gradjeni od C, H i N, najcesce su tecni na obicnoj temperaturi, vjetre i zbog toga imaju ostar neprijatan miris i mogu se predestilovati sa vodenom parom; donekle se rastvaraju u vodi. Njihov broj je neznatan (koniin iz kukute, nikotin iz duvana). Vecina alkaloida ima kiseonik u svom molekulu (C, H, N i O) i cvrsti su na obicnoj temperaturi. Tesko ili se ne rastvaraju u vodi, ali se zato lako rastvaraju u etru, hloroformu, benzinu i drugim organskim rastvaracima, skoro svi su kristalni i bez mirisa. Neki alkaloidi, iako sadrze kiseonik, mogu biti tecni. RASTVORLJIVOST alkaloida, baza i njihovih soli je razlicita. Alkaloidi su prakticno i u cjelini nerastvorljivi u vodi, sa izuzetkom kofeina i jos nekih, ali se lako rastvaraju u organskim rastvaracima. Naprotiv, soli alkaloida se lako rastvaraju u vodi, a nikako ili vrlo malo u organskim rastvaracima. Ove osobine se koriste pri njihovom kvalitativnom, a osobito kvantitativnom ispitivanju i industrijskoj ekstrakciji. Osnovna operacija za izdvajanje alkaloida iz biljaka je proces EKSTRAKCIJE, koji se provodi tretiranjem izdrobljene sirovine vodom u kiseloj ili alkalnoj sredini, ili u organskim rastvaracima. Soli alkaloidi se ekstrahuju vodom ili etanolom, a ako se prethodno prevedu u slobodne baze (alkalnim tretmanom osusenog biljnog materijala) ekstrahuju se hloroformom ili etrom. Isaprljive baze, kao npr. nikotin, izoluju se iz biljaka destilacijom sa vodenom parom.