ДЕЧАНИ

Манастир посвећен Христу Пантократору

Манастир Дечани налази се у једној удолини поред ријеке Пећке Бистрице, испод планинског вијенца Проклетија, надомак истоименог мјеста. Изградња цркве Христа Пантократора почела је 1327. године, и трајала осам година - до 1335, као ктиторски подухват краља Стефана Уроша Трећег Дечанског.

Дечански храм спада у највеће црквене грађевине средњовјековне Србије. Дугачак је преко 36 м, широк 24, а висина куполе достиже 29 м. За зидање овог споменика краљ Урош ИИИ је позвао архитекту, католичког калуђера Виту из Котора. Вита је направио једну комбинацију западњачког облика вишебродне грађевине са кубетом. Усто је и обрада скоро потпуно романска, а малим дијелом чак и готска.

Главни дио грађевине чини као нека, изнутра петобродна, а споља тробродна, базилика са једном осмостраном куполом која се ослања на четири стуба. Са западне стране уз ову је пространа тробродна припрата, а са источне стране средишњег простора цркве је већа полукружна апсида, док праскомидија и ђаконикон имају мање апсиде. Сви су дијелови засведени крстастим сводовима са видним ребрима на дијагоналама. Изнад сводова је дрвена конструкција која носи оловни покривач двосливних кровова. Дечанска припрата је тробродна и нижа је и ужа од наоса. Сваки од бродова има три травеја. Ребрасте сводове, поред пиластра, носе и четири мермерна стуба у средини припрате.

Зидови грађевине сазидани су наизмјеничним редовима камена и опеке (ради боље конструктивне везе, да би правилни редови опека изравнали слегање). Сводови и ребра су од опеке. Фасаде су изведене од тесаника бијелог и ружичастог камена постављених у наизмјеничне редове. У унутрашњости има мермерних стубова са витким стаблима, осмоугаоног пресјека.

Портали, прозори и консоле кровног вијенца, обрађени су украсом исклесаним у мермеру. Портала има четири (на три фасаде припрате и један између припрате и храма). Прозора има: два тродјелна (један на олтару и један горе на западној фасади припрате, двадесет и један дводјелни (од којих осам на кубету) и десет једнодјелних.

Од портала је најбогатије украшен главни западни улаз, а послије овога сјеверни портал, на припрати. Од прозора су најукрашеније обе трифоре. Она на олтару је, очевидно, копија студеничког олтарског прозора. Техника клесања мермера на свим овим украсима, мада изванредна, ипак је нешто слабија него она на Студеници.

Отвори са первазима и архиволтама украшени су клесањем у камену. Још по једна украсна архиволта удвостручава одозго полукружни дио перваза; њени ослонци леже на стубићима. На западном порталу припрате, лијево и десно су изнад колонета грифони, а испод, лавови. Кровни вијенац је изведен као фриз аркадица са различито исклесаним консолама. Све је ово обрађено на романски начин. Врхови појединих прозора (4 дводјелна прозора на средњем дијелу храма, 2 двојна прозора на олтару и 8 прозора кубета) су изрезани на готски начин.

Дечани имају јасно испољену исту ону тежњу многих дотадашњих српских цркава, да им маса буде степенасто моделисана у висину, са куполом на врху као завршетком силуете. Унутрашњост је, баш због таквог облика спољне масе цијеле грађевине, закрчена ослонцима, непрегледна и слабо освијетљена. У самој цркви ограђена су још два засебна олтара, што се не јавља на другим мјестима у средњовјековној црквеној архитектури у Србији.