Р а ш к а    а р х и т е к т у р а

СТУДЕНИЦА


СТУДЕНИЦА

Манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице 

Градња ове мајке свих српских цркава у долини Студенице, лијеве притоке Ибра, под планином Радочелом, трајала је доста дуго. Први радови приведени су крају пролећа 1196. године када је Немања, оставивши пријесто, примио монашки постриг и ново име Симеон, и ушао у манастир. Постојало је више цркава (очувале су се три цркве) у дворишту овалног облика, које је било опкољено одбрамбеним зидом. Најзначајнија је Немањина црква саграђена после 1183. године и посвећена Богородици. Краљ Радослав, унук Немањин, подигао је 1235. године велелепну припрату испред Богородичиног храма. Од пропасти српске деспотовине 1459. године Студеница дијели судбину са српским народом. Често је страдала од Турака, али се увек и опорављала.

Богородичин храм је једнобродна грађевина са куполом. Са сјеверне и јужне стране цркве, испод куполе, налазе се мали бочни вестибили са порталима који јој дају изглед попречног брода. На источној страни је тространа апсида, полукружна и споља и изнутра, а на западној (предњој страни) продужена припрата. Ту се први пут среће права, вратима одвојена, припрата, истовремено озидана. Она је исте висине као и олтар, а обухваћена је у заједничке фасаде са самом црквом. Купола се, пак, издиже изнад крова на пространом коцкастом постољу. Купола је дванаестострана са спољашње стране, а овална са унутрашње. Постоље куполе и полуобличасти сводови ослањају се на дебеле зидове ојачане пиластрима. С предње стране цркве дозидана

 

је једна пространа и висока спољна припрата са две бочне полукружне капеле и крстастим сводом. Ову спољну припрату дозидао је краљ Радослав. Радослављева припрата разликује се димензијама и начином обраде фасаде од првобитне цркве. Њен тробродни базиликалан кров покривен је био оловом, преко дрвене конструкције која је изграђена изнад сводова.

Фасаде саме цркве су озидане углачаним тесаницима мермера, чија дебљина иде и преко 30 цм, док је остали дио зида иза њих озидан обичним притесаним каменом; при томе су комади мермера комбиновани из разних величина у водоравне редове, тако да су само водоравне спојнице континуалне. Мермер је био из оближње планине Радочело, тзв. радочелски мермер. Под кровом је изграђен венац од аркадица на консолама, међу којима има скулптура изванредне вриједности. Купола споља није обрађена у мермеру као остале фасаде, већ у редовима камена и опеке, а била је и омалтерисана.

Уопште је цијела спољна архитектонска обрада Студенице романског стила. Портали, којих има четири (један на западном улазу, други на пролазу из припрате у сам храм, трећи и четврти на бочним улазима), богато су обрађени клесаним украсом. Нарочито је раскошан главни, западни портал, који се налази између спољне и унутрашње припрате. И прозори имају камене первазе, од којих је најбогатије обрађен онај тродјелни на олтару. Остали прозори су са једним јединим отвором или су дводјелни.

Богородичин храм, као први изграђен манасир на овим стилом, спајајући византијско са романичким, постао је узор у даљем градитељству периода до 1300. године, када настају нови градитељски стилови у Србији.

Претпоставља се да су мајстори студеничке цркве били из Приморја, можда из Котора, града у коме је Стефан Немања имао свој двор. Натпис на тимпанону западног портала писан је чистом српском редакцијом што указује на могућност да су мајстори били српског поријекла.