Р а ш к а   а р х и т е к т у р а

ЖИЧА

 

ЖИЧА

Манастир посвећен Вазнесењу Господњем

 

Ово духовно, културно и национално средиште српског народа основао је српски краљ Стефан Првовјенчани почетком ЏИИИ вијека. Изградња новог сЈедишта српске архиепископије, због политичких и других прилика, трајала је доста дуго. Радови су убрзани послије 1219. године када је добијена самосталност Српске цркве и када је Жича постала прво сједиште Српске архиепископије.

Манастир Жича је у свом вишевјековном постојању, доживио исту судбину као и остале српске светиње. Често је рушена, али и обнављања. Међутим, свака обнова давала је и нови изглед овом манастиру. Не можемо се са сигурношћу поуздати у литературе које користимо како би дошли до правог знања о првобитном изгледу овог манастира. Данашњи изглед са црвеном фасадом, црква манастира Жиче добила је за вријеме обнове од 1925. до 1936. године.

Оно што знамо је, да црква манастира Жиче, такође, припада рашкој градитељској школи. Овај стилски правац је достигао свој врхунац управо у Богородичиној цркви у Студеници и у Жичи, које су постале образац за касније грађење цркава све до дубоко у ЏИВ вијек. Жича је једнобродна грађевина са једном куполом и пространом полукружном апсидом на источној страни која је исте ширине као и брод. Ђаконикон и праскомидија, који су нажалост срушени, били су под једносливним крововима, док су пјевнице под двосливним, постављеним попречно у односу на храм, тако да дјелују као ниски попречни брод (трансепт) који основи храма даје изглед у облику слободног крста. На средишњем дијелу храма уздиже се купола, а бочне капеле уз стару припрату су накнадно призидане. Жича, као и Студеница, накнадно је добила спољну припрату са катихуменом на спрату и звоником на западној страни. Како је Жича страдала у последњој деценији ЏИИИ века и била обнављана, првобитни изглед спољне припрате није сачуван. Црква је зидана каменом и опеком. Фасаде Жиче нису сачувале свој првобитни романички украс: широке и мирне површине обојене су црвено по светогорским узорима.

По својој архитектонској сложености, црква манастира Жиче одликује се различитим умјетничким схватањима, а највише је прожета духом византијског градитељства. Западњачка компонента рашке школе долази овде до изражаја на кули-звонику, додатој касније, у виду крстастих сводова, изгледу прозора и пластичном украсу, који је овде скроман.