Ни о једној личности код нас Срба није се толико писало као о Светом Сави.До данашњих дана нико није тако вјерно и лијепо дочарао лик и дјело Светог Саве као епископ жички Николај на страницама своје књиге Живот Светог Саве. Прије свега,Свети Сава је Николају био једини путоказ на путу ка животy вјечном. Обојица су се потпуно предали у руке Христа Спаситеља, Њиме живјели; Њиме се наслађивали и из Њега црпили небеску мудрост и енергију, те су живјели више о небу него о хљебу. Чак и земаљска животна стаза им је била скоро иста: обојица су почели као смерни монаси и богоискаљитељи. Због тога их Провиђење постави за духовне вође и просветитеље свога народа.Обојицу је везала очинска љубав према своме народу, кога су послије Бога највише волели, иако су им била драга сва деца Божја. Сава је заклањао своју православну децу од јеретика, а Николај од безбожника. Обојица се Божјим промислом, знатан дио свога живота провели изван своје отаџбине проповедајући истине о православљу и Србима широм света. И најзад, обојица су закопали својеуморне очи далеко од вољеног завичаја. Захвална духовна чеда пренела се свете мошти обојице својих великана у отечество. Читалац овог житја Светог Саве, верујемо, често ће у својој визији видети како Св. Сава и епископ Николај корачају један поред другог. Толико нам је владика приближио овог најзначајнијег јунака на позорници драматичне историје Свете Горе, Србије и православља уопште. Y тексту који слиједи налазе се најзначајнији одломци о животу, раду и смрти највеће личности у историји српске православне цркве, Светог Саве. Веома давно живео је један млади принц. Био је необично мудар, богат и леп. Сва врата светске славе и уживања била су му отворена.Међутим, никад није yчествовао у прекомерним задовољствима, вечерњим гозбама или у неумерености у јелу и пићу. Речено је за њега да се никад није смејао, али је увек био насмејан. Својом уздржљивошћу често би посрамио своје необуздане другове. Он их је укоревао речима или љутитим погледом; љегов лични животни пример био је довољан прекор за њих. Yместо да троши време на сујетне разоноде, он је читао озбиљне списе с пергамента, које му је отац набављао, нарочито оне о религији и историји. Редовно је присуствовао богослужењима у цркви, молио се постио и давао милостињy сиротињи. Сви су се дивили његовој чедности. Био је омиљен због необичне племенитости. Богате поклоне које је примао од родитеља и народа брзо би делио својим службеницима, учитељима и друговима, не задржавајући ништа за себе. Био је пријатан, али неустрашив; необично леп, а врло скроман; веома активан, а сталожен; друштвен, а, ипак, усамљен. Умео је да чиви у оба света, те су се многи на њега угледали. Српски принц је увек био спреман за рад и наклоњен размишљањy. Ове две урођене особине створиле су најмудрије и најјаче личности у историји. Такав је био краљевић Растко, син Немањин, нежна грана великог храста. Што се више иде са Запада на Исток, све се више наилази на обичај раних женидби. Православна црква дозвољава женидбу од седамнаест година. Посебан разлог због чега су Немања и Ана хтели видети Растка ожењеног био је тај што су они већ били у поодмаклим годинама.Растко је био позван у Рас ког родитеља да би му споменули и припремили га за женидбу.Међу осталим посетиоцима тада се налазила у Расу и група црхоризаца-монаха Свете Горе.Вођа пута био је најстарији монах међу њима, Рyс. Он је говорио Растку о пролазности овог живота и о Светој Гори, као прагу царства Божјег и најидеалнијем уточишту од сујете. Растко је гутао сваку реч. Кад једног дана Растко замоли родитеље да иде у лов, они се обрадоваше што им се син удаљио од монаха. Изљубише га и са благословише га без иједне сумње.Нису ни слутили да је то био моменат њиховог дефинитивног растанка са сином. О Растку стари биограф каже:"Он је посматрао и видео како су царства и земаљско богатство, светска слава и луксуз бучни, промењиви и пропадњиви; он је исто тако сагледао сву видљиву лепоту како ишчезава као сенка." Један једини разлог због кога се млади принц неко време колебао била је љубав према његовим драгим родитељима. Али је чак и ова веза попустила кад је чуо речи старог монаха који је наглашавао Христове речи:"Онај који воли оца или матер више него мене, није мене достојан." Тамна ноћ прекрила је Балкан, који је већ био утонуо у сан. Узрујана срца, краљевић Растко, бегунац од заслепљујућег сјаја овога света, хитао је у будућност која је још била обавијена неизвесношћу. По монашким правилима, кандидат мора да буде искушеник неколико година пре него што постане монах. У Светој Гори искушеништво траје дуже него у другим манастирима у свету. Растко је међутим постао монах без искушеништва захваљyјући притиску околности. Он је провео у манастиру Русику само неколико дана, више као гост него као искушеник, пре него се преобратио из Растка у Саву. Па, ипак, он је као монах прошао кроз сва тешка припремања, сматрајући себе врло младим, последњим међу својом браћом.Пошто је у Русику провео само неколико месеци бива премештен у Ватопед, где остаје дванаест година. С благословом свога старешине, Сава је неколико пута пропутовао Светy Гору. Идући бос, и живећи само на хлебу и на води посетио је многе манастире(Котломуш, Иверон, Филотеј, Каракал, Лавру).Попео се на врх Атоса и са сузама у очима клекнуо је на колена на највишој стени и захвалио Пресветој Богородици, што га је тако милостиво примила на своју територију. Упредо са својим спољашњим и унутрашњим активностима, Сава је непрекидно радио и на духовном усавршавању. Зидајући видљиве цркве, он је истовремено зидао невидљив храм у својој души. Његове усне биле су стално у покрету, обичај ког свих правих монаха. То је изговарање умне молитве, коју је научио од великих испосника. Молитва је кратка:"Господе Исусе Христе, помилуј ме!"Монах који је изговара заштићен је од непожељних мисли, срце је сачувано у чистоти, зли дуси су отјерани а слабост и страх ишчезавају. Сава и Немања од њихивог последњег сусрета, односно за десет година, измијенише доста писама.У њима је Сава молио оца да дође у Свету Гору, да ту проведе последње дана свог живота у припремању за други свет. На крају, Сава је победи и Немања је послушао.Пре одласка обојици синова упути дивну опомену:"Синови моји положите наду и Бога и немојте се гордити својом мудрошћу и снагом.Немојте бити забринути кад вас Бог кажњава или покара; јер Бог кажњава оне које воли, да би их направио бољима.Дајем вам ову заповест, која је одозго. Не мислите зло један другоме, већ имајте праву љубав међу собом. Јер, онај који не воји свога брата , не воји ни Бога, а Бог је љубав. У српском народу љубав међу децом и родитељима увек је негована и цењена.Последњих дана Симеонова живота Сава је даноноћно, с безграничном љубављу неговао свога оца.Најзад Симеон рече:"Моје највољеније чедо, видело очију мојих, утехо и заштито моје старости! Знај, час нашег растанка је дошао."Рече му још да жели да му тело лежи у манастиру Студеници, у отаџбини. Сава је сав уплакан молио оца да моли за све нас. Као већ зрео човек од тридесет година и довољно духовно искусан подиже малу кућу у Кареји, с лепом малом капелицом.Тy, у уској и тамној ћелији он је себе подвргавао најстрожијим подвизима за које је чуо или видео. Испосничким животом, са својом строгошћy,као камџијом, он је шибао своје тело и душу без милости.С времена на време метанисао је и сва своје молитве пратио сузама. Лежао је на голој земљи.Постио је до границе гладовања, умртвљујући сваку жељy и спречавајући удаљавање мисли од Бога. Трудио се свим снагама да се помоћу умних молитава нераздвојно прилепи за Христа, Сам Бог зна какве је још подвиге упражњавао да би своју душу очистио и учинио је стрелом која се пробија ка неба. Ишао је као сејач који сеје добро семепо душама људским. Проповедао је јеванђеље Христово; другим речима, учио је правој вери, правим осећањима, правилном дисањy. Једном речју, учио је правом путу који води у царство небеско. Позивао је људе на покајање. Објашњавао је да је грех једини зид између човека и Бога, између човека и његове среће. Опомињао је свакога да уклони тај зид да би могао видети светлост и да ужива у срећи. Он је учио народ како да се моли и како да пости, како да се чисти и да буде дарежљив. Наглашавао је важност крштења и других великих тајни,потребних за очишћење, исхрану и учвршћивање душе и тела. У Савиној личности народ је осећао свог правог и истинског пријатеља и пастира. Он га је слушао и следио без поговора, јер је видео да он живи онако како проповеда.Свет је волео његову искреност. Он је залазио у прост народ као међу своје, али са апостолским ауторитетом.Шта више, Бог га је, као свог изасланика, обдарио даром чудотворства које он чињаше над болеснима, кроз молитвy за њих. За Саву се заиста може рећи: појавио се велики световник у српској земљи пуној таме, незнања и сметености. УСрбији, он није могао бити обичан пустињак. Бог га је послао да ради у народу и за народ. У њему су се срели Исток и Запад у пуној хармонији.Био је наклоњен дубоком размишљању као источњак, а енергичан у акцији као западњак. Обе ове особине он је развијао до савршенства. Y суштини тy је, међутим, лежала велика духовна снага употребљена једном за један, а други пут за други циљ. После скоро две године мочења и планирања у тишини Свете Горе, он се укрца на лађу и, с неколико монаха отплови из Хландара према Истоку, али не у Цариград, већ у Никејy.Кад сава изађе пред цара и патријарха изложи им духовне потребе српског народа. Објаснио је како је хитно и важно охрабрити и ојачати Српску цркву, дајући јој сопственог архиепископа. Патријарх Манојло, уз саслушање грчких епископа и многобројног грчког и српског свештенства хиротониса архимандрита Саву Немањића за првог српског архиепископа. Сви су га знали као најстрожијег аскету,најпрактичнијег старешину и најдарежљивијег сабрата, тако дса су заиста били поносни њиме.Јер, ето, он као један од њих поста архиепископом. Са својим светлосузним плавим очима, Сава бејаше у љубави са сваким од ових сатрудника за Божју љубав: увек готов да заплаче, радујући се и тугујући у љиховој радости или тузи. Овако је говорио на сабору у Жичи:"Нити сматрам да икакво земаљско благо толико вреди нити толико доноси среће као искрена молитва Богу. Ради вашег добра, моји драги земљаци, ја сам оставио моју свету и слатку пустињy и дошао да искључиво спасавам ваше душе. Да би спасао ваше душе, ја сам занемарио своју. Чинећи то, сетио сам се неких старих светитеља који, жалећи своје земљаке, говораху Богу:"Ако хоћеш опрости им грехе, ако нећеш избриши и мене из Твоје књиге!" Наш труд да живимо добрим животом без праве вјере у Бога не користи нити нас права вера без добри дела може учинитидостојним да видимо лице нашег Господа.Настојмо, дакле да ово обоје иду заједно да би били Богу угодни и без мане. Вера нас може спасити само ако је сједињена са добрим делима и изражена кроз њих; ако је инспирисана љубављу према Богу." Филозофи безбожници цу обично говорили:"Дај да уживамо данас, јер сутра смо мртви."Хришћани, међутим, могу рећи:"Дај да радимо данас, јер сутра ћемо бити осуђени."Сава је засигурно испуњавао своје дане добрим радом у мудром ишчекивању смрти. Он никада није могао да заборави и пред очима му је стално била плоча коју су монаси у Студеници ставили изнад врата својих ћелија с натписом:"Сети се смртног часа и никада нећеш грешити!" Нарочито је истицао две врлине:милостињу и моралну чистоту. Зло моралне чистоте било је то што је у оно доба разуздано свуда по Европи, авај, чак и међу новим словенским народима на Балкану.Сава је жестоко осуђивао оно који су своја тела прљали незаконитим, неморалнм односима ванбрачног живота, прељубом и другим прљавим делима. Често са сузама он преклињаше такве грешнике да се окану својих нечистих навика којима се само демони радују. жЈер, Бог нас није позвао у нечистотy него у светлост." Непрекидно он упућиваше све Србе, људе и жене, да његују законити брак у части у да уживају у законитој деци. Савина племенита тежња бија је да од Срба начини свети народ по Господњој изреци:"Будите савршени као што сам ја савршен." Народ је слушао свог пастира без поговора, кајао се и променио.Јер, људи су такви, ако захтеваш од њих да буду мало бољи, они ће остати тамо где јесу; али ако ставиш пред њих савршен пример и захтеваш од њих да буду врло добри, они ћете више и радије послушати. Као и обично, Сава је имао много више муке са ученицима. Ипак, већина га је радо следила, а сви они, исправни и неисправни, гледали су у њему свог духовног предводника, жкао упаљену Божју светиљку која их је својим зрацима грејала и осветљавала". Послије крунисања владислава за краља он се, уморан, повуче у своју испосницу у Студеници. Имао је предосећање да је то био последњи пут. Тамо, у самоћи он се обрати Богу чудноватом молитвом, да му дозволи да умре у туђој земљи. Зашто ми то не знамо. Знамо да је просветљени ум Савин увек знао шта је најпотребније да чини за Србе. Српски народ био је свестан свега што је Сава учинио за њега, иако то није заслужио. Срби су га волели и осећали да и он њих воли. Најсиромашнији међу сиромашнима сећаху се како је светитељ улазио у њихове колибе и благосиљао их заједно са њиховом децом, делећи својим светим рукама благослов и поклне.Да, учио их је како да се моле и школују своју децу, како да среде своје куће и одржавајy их у чистоћи, како да један другоме помажу. Ни један светски велможа не би то чинио, он је то чинио са радошћу. Заиста народ је осећао да је Савино срце велико и да припада свима. Сава је пуно путовао, посјећивао Свету земљу, Никејy, хришћанске манастире. Упустио се у једно ризично путовање. На том путовању посетио је Антиохију, манастир св.Симеона Столпника. Из сирије посетио је Јерменију, пропутовао кроз Курдистан, кроз Сељyк Турски и на крају стигао је до Никеје. Из Никеје кренуо је према Бугарској, задњој земљи коју је имао посетити пре него што се врати у Србију. Има једна пословица коју Срби често употребљавају:"Ради као да ћеш живети сто година, а моли се Богу као да ћеш сутра умрети". Св.Сава молио је Бога да му узме живот у Бугарској. И Бог је Услишио његове молитве. Сава умирући замоли да га се остави самог и поче се молити:"О, Госпподе, оче мој, како је велика Твоја сила, како је слатка твоја љубав.неизмерна је била Твоја милост према мени; како онда измерити милост према свим Твојим створењима? Заиста нема таме у Твојој мудрости нити поређења са Твојом лепотом.Ти си ме водио од моје младости својом десном руком и хранио ме медом и млеком Твоје мудрости. Ја сам био само оруђје у Твојим рукама, у привођењ у једног Твог народа Твом небеском стаду. О, милостиви Боже благослови народ мога оца св.Симеона и учини га великим у светлости међу народима. Ја тебе славим, Тебе величам, о мој Господе, јер си ти испунио моју послуднју желју:да умрем у туђој землји." Онда, у зору следећег дана, 14. јануара 1235. године, ученици који у пазили на нјега чуше тајанствен глас како говори: "Радуј се, слуго Мој, лјубителју истине!" И мало касније опет: "Ходи, добри мој и волјени слуго, прими награду коју сам обећао свима који Мене воле." У том моменту Сава се осмехну Радосно и предаде своју свету душу Богу. Савино тело положише у гробницу у Великој Трнови у Бугарској, где је Сава и умро. Кралј Владислав и Савин наследник, архиепископ Арсеније сматраше да Савино тело требе пренети у Србију.Кралј се и прими тог посла. Савино тијело пренето је из Бугарске у манастир Милешеву. Прошло је пола века како је кнез Растко напустио Херцеговину као своју кнежевину и побегао у Свету Гору. А сада је донешен као светителј у ту исту провинцију-Херцеговину. Ту је оно лежало све до 27.априла 1595.године када је не месту званом Врачар, на тадашнјој периферији Београда, Синан-паша спалио тело светог Саве и претворио га у пепео. Синан-паша је спалио тело св.Саве, али је увећао нјегову славу и утицај. апсолутно незнанје је тријумфовало у разаранју кавеза из кога је голуб већ давно, давно излетео. Али, радост Турака беше краткотрајна, јер док се пламен стишавао, нјих ухвати изненадни страх и сви се разбјежеше својим кућама,заклјучавши врата за собом. На Врачару, пак, неколико монаха клечећи из даљине посматраху пламех и чекаху да узму прегршт светог пепела и однесу натраг у Мелешеву. Међутим, живи дух светитеља посматрао је победнички из невидљивог света доле на ватру. Јер Савина жеља за живота беше да буде мученик из љубави према Христу. Сада му се и та жеља испунила. Тако, с осмехом победника, Сава опрости Синан-паши и благослови српски напод. Господ је на мојој страни, Ја се нећу плашити; Шта човек може мени да учини ? (Пс. 118,6)